Izvor: B92, 13.Sep.2011, 05:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamu umesto domaće brine kriza EU
Vašington -- Predsednik SAD Barak Obama je upozorio da će privredna aktivnost u svetu biti slaba dok se ne prevaziđe kriza u zoni evra.
"Mislim da će svetska privreda biti slaba dok se ne reši to pitanje", rekao je Obama i dodao da će to biti važna tema novembarskog sastanka G20 u Francuskoj.
Obama je rekao da su SAD "duboko uključene" u nastojanja zemalja Evrope da prevaziđu dužničku krizu u zoni evra, ali da je na glavnim zemljama Starog kontinenta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da odluče o strategiji za to.
"Grčka je očigledno najhitniji problem, a oni preduzimaju mere da uspore krizu, a ne da je zaustave", rekao je predsednik SAD i naveo da je ”teži problem to što se zbiva u Španiji i Italiji i kako će tržište prihvatiti te dve veoma velike zemlje".
Inače, sekretar za finansije SAD Timoti Gajtner će biti na sastanku ministara privrede i finansija Evropske unije (ECOFIN) u Vroclavu, u Poljskoj. Dok SAD rade na jačanju privrednog rasta i zaposlenosti - po planu oporavka koji je prošlog četvrtka predstavio predsednik Barak Obama, Gajtner će razgovarati sa svojim evropskim kolegama o njihovim naporima da doprinesu oporavku privrede sveta i da se nastavi saradnja u reformi finansijskih propisa, navodi se iz SAD.
U globalizovanoj ekonomiji, svaki potres bilo gde ima dejstva na sve, ali evropske nevolje dolaze u najgore vreme i po Ameriku, kojoj bi – u okolnostima smanjenog kreditnog rejtinga, anemičnog rasta i visoke stope nezaposlenosti – šok sa drugog kontinenta najmanje dobrodošao. I ekonomski i politički.
Uoči zahuktavanja kampanje za predsedničke i kongresne izbore koji se održavaju u novembru 2012, glavni problem Baraka Obame i njegove partije jeste ekonomija.
Evropska kriza samo pogoršava ionako lošu situaciju, zbog nekoliko faktora. Smanjuje kupovnu moć jednog velikog izvoznog tržišta, utiče na globalni rast koji je za SAD važan preduslov za sopstveni rast i, najzad, američke banke nisu u maloj meri „eksponirane” prema svojim evropskim partnerima: po jednoj računici čak oko hiljadu milijardi dolara.
Uz učestale dileme da li će evro da „preživi”, sve su izvesnije prognoze da će Grčka i formalno da bankrotira možda već za nekoliko nedelja, a u najboljem slučaju do kraja godine. Ako se to dogodi, sledi efekat „zaraze”, čije se dejstvo već naslućuje.
Svi američki eksperti ukazuju da se radi o „strukturnoj grešci u konstrukciji” evrozone - činjenica da je reč o monetarnoj uniji koju podupiru različiti politički sistemi, ekonomije i fiskalni prioriteti.
”Evrozona je u u suštini jedno sebično zajedništvo”, konstatuje Tajm i navodi da „Evropljani žele da izvuku korist iz svoje bliskosti i da po svaku cenu izbegnu trgovinske i druge ratove sa svojim susedima. Mimo toga, mnoge od njihovih političkih, kulturnih i društvenih agendi se razilaze. Nema volje za dublju političku integraciju. Rezultat je monetarna unija koja ponekad liči na kazino.”
Ovdašnji ekonomisti smatraju da je Amerika ipak u boljoj poziciji od Evrope, jer, uprkos nedavnom smanjenju svog vrhunskog kreditnog rejtinga, i dalje može povoljno da se zadužuje, a uz to ima i vremena. Evropa nema ni jedno ni drugo.
Pogledaj vesti o: Barak Obama, Vašington
