Izvor: SrbijaDanas.com, 25.Avg.2019, 12:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi interventni otkup: MENJAJU JUNETINU ZA KUKURUZ

Vlada Srbije donela je odluku o interventnom otkupu pšenice i goveđeg mesa.

Kako objašnjavaju agrarni stručnjaci, ovo je već drugi poziv države da menja govedinu za kukuruz, jer je izvoz za Tursku u nekom momentu bio stopiran. Razmena će se raditi po paritetu - 17 kilograma merkantilnog kukuruza za kilogram tovne junadi.

Kako je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, interventni otkup je ovog puta pokrenut na inicijativu nekoliko udruženja, jer je >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << izvoz junetine u Tursku u jednom trenutku bio zaustavljen. Kada je reč o pšenici, država će za 1,8 kilograma merkantilne moći da dobije kilogram semenske pšenice.

Ministar Nedimović je izjavio da je izvoz za Tursku ponovo uspostavljen i da država želi da u što kraćem vremenskom perodu oslobodi poljoprivredne proizvođače troškova koji su nastali zbog izvoza junetine za Tursku.

- Kod izvoza junadi već duže vreme postoji problem, jer nisu realizovane utvrđene kvote junećeg mesa. Junad su porasla, stvorio se problem, jer ih Turska nije kupila.

- Ovo je već drugi oglas države da menja juneće meso za kukuruz. Sigurno je da proizvođači koji su ušli u proizvodnju junećeg mesa zbog izvoza u Turskoj imaju dozu nezadovoljstva.

- Čim junad porastu, cena pada. To svakako ne znači da će meso u radnjama biti jeftinije. Naime, junetina ima visoku cenu, a to je rezultat stanja u govedarstvu. I dalje imamo pad broja goveda, čak i u odnosu na 2018. godinu", objašnjava agroekonomista Milan Prostran.

Prema njegovim rečima, država pokušava da ugovorene aranžmane kompenzuje za ugovorenu razmenu. Bila je povoljna izvozna cena ka Turskoj, ali s obzirom na to da su junad sad porasla, izgubila su na kvalitetu, pa i na ceni.

Junad koja ide u izvoz ima od 450 do 500 kilograma, dok je sad već dostigla težinu od 600 kilograma.

Kada je reč o pšenici, smatra Prostran, država pokušava da stimuliše i sve one koji su bili razočarani njenom cenom na tržištu.

- Bilo je dosta najava poljoprivrednika da neće ulaziti više u setvu pšenice, da im je ekonomski neinteresantna. Pšenicu, međutim, moramo da sejemo. I država sada stimuliše tu setvu. Ovo je jedan od načina. Da se kroz razmenu, ipak, ide do većeg procenta deklarisanog semena - objašnjava Prostran.

U Srbiji je sada posejano oko 40 odsto pšenice sa tavana. Kod prinosa, sigurno je da kvalitet semena utiče sa 50 odsto.

Na zalihama ima dovoljno deklarisane sorte semene, i sada žele na vreme stimulišu poljoprivrednike, jer pripreme za setvu uskoro počinju.

Nastavak na SrbijaDanas.com...