Izvor: B92, 18.Avg.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niži privredni rast u Kini
Peking -- Kina beleži niži ekonomski rast, što bi moglo bi da natera vladu da olabavi kreditnu politiku i pruži veće olakšice izvoznicima.
U spisak mogućih mera, analitičari u Pekingu svrstavaju i zaustavljanje daljeg jačanja juana. Industrijska proizvodnja u Kini tokom jula je uvećana po najnižoj stopi u proteklih 16 meseci, pre svega zbog pada izvoznih porudžbina, prenosi agencija Blumberg.
Potrošačke cene su, istovrmeno, u julu opale na 6,3 odsto, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << računato po godišnjoj osnovi, što je najniži nivo u minulih deset meseci. To otvara mogućnost da se budući ekonomsku uspon ostvari bez osetnijeg rasta inflacije.
Američka finansijska kompanija Goldman sač ocenila je da uzroke sadašnjeg usporavanja rasta kineske privrede, koja je lani doprinela sa oko 30 odsto globalnom ekonomskom usponu, treba tražiti i u prilikama koje su nastale zbog organizacije tekuće letnje Olimpijade.
Mnoge kineska preduzeća su, naime, prestala da rade, ili to čine u smanjenom obimu da bi se popravili klimatski uslovi u Pekingu i drugim mestima gde se održavaju Olimpijske igre.
Prestanak rada nekih velikih fabrika u gradjevinskom i rudarskom sektoru, kao i industriji automobila, uoči i u vreme trajanja Olimpijade, negativno će se odraziti na avgustovski i septembarski bilans kineske privrede, procenjuju eksperti Goldman sača.
Većina analitičara ipak upozorava da je usporeniji rast kineske privrede, koja je u drugom kvartalu zabeležila uspon od 10,1 odsto, u odnosu na isto lanjsko razdoblje, prvenstveno posledica zastoja u ekonomiji SAD i drugih najrazvijenijih zapadnih zemalja, uključujući Japan.
Kina, koja je lani imala privredni rast od 11,5 odsto, mora još u dosta dugom periodu da ostvaruje znatno veću stopu rasta nego vodeće zapadne zemlje, ukoliko želi da godišnje otvori najmanje deset miliona novih radnih mesta, kažu eksperati na čije mišljenje se poziva agencija Blumberg.
Ukoliko bi se privredni rast u Kini smanjio na osam odsto godišnje to bi, kako tvrdi šef ekonomista Kredi svih grupe u Hongkongu Tao Dong, "bilo jednako recesiji".
Tao smatra da bi ekonomska ekspanzija u Kini ispod devet procenata godišnje već mogla da "izazove nervozu u vladi", jer je najmnogoljudnija zemlja sveta od početka ove decenije stalno ostvarivala dvocifrene stope privrednog rasta.
Na tekuće probleme koje ima kineska privreda ukazuje i najnovije saopštenje centralne banke te zemlje u kome se navodi da će potražnja za kineskom robom u inostranstvu, tokom drugog polugođa ove godinem, "nastaviti da se smanjuje".
Banka Kine je, kako se ističe u agencijskim izveštajima iz Pekinga, krajem minule sedmice zaustavila dalju apresijaciju juana prema dolaru i drugim vodećim valutama, kako bi eksportne proizvode učinila jefinijim.
Dolar trenutno na vodećoj kineskoj deviznoj berzi u Šangaju vredi oko 6,87 juana i oslabio je približno 20 odsto, u odnosu na jul 2005. godine, kada je Kina zvanično počela da podiže vrednosti svoje valute prema američkoj novčanoj jedinici.
SAD zahtevaju, inače, od Kine da revalvira juan za 40 odsto, ali je zvanični Peking do sad energično odbijao da to učini, uz objašnjenje da bi takav stepen apresijacije nacionalne valute "bio štetan za domaću, ali i globalnu ekonomiju."
