Izvor: Blic, 02.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekretnine pokriće za pranje novca
Nekretnine pokriće za pranje novca
- Od jula 2002. godine, u Srbiji je podneto između 20 do 30 krivičnih prijava za tzv. pranje novca, međutim nijedan slučaj do sada nije procesuiran, niti je doneta pravosnažna sudska presuda - kaže za 'Blic' Josip Bogić, načelnik u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala.
Tokovi prljavog novca vrlo su zamršeni i komplikovani, a da bi se pred lice pravde doveo okrivljeni, potrebno je više godina rada. U Srbiji ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << novac najčešće potiče od utaje poreza, zaloupotrebe službenog položaja, ali i iznude, trgovine narkoticima i ljudima. Inače, promet nekretnina, jedan je od osnovnih oblika pranja novca u našoj zemlji. Novim Zakonom o sprečavanju pranja novca polje delovanja UBPOK-a biće značajno šire. Saradnja sa drugim državama se naravno podrazumeva. Ali postoje i izvesni problemi koji postojeći zakoni ne mogu da otklone, jer nije dovoljno otkriti prekršioca, već ga i u pravoj meri kazniti.
- Kad je kriminal u pitanju, pa i ovaj finansijski, nemamo dovoljno efikasne mahanizme da se imovina oduzme od prekršilaca. Sada imamo apsurdnu situaciju da kriminalci idu u zatvore, da posle odležane kazne izađu na slobodu i da ih imovina i dalje čeka. Pokušavamo da nađemo zakonske mehanizme da se ta imovina, nezakonito sticana - oduzme - ističe Josip Bogić, načelnik.
Novim zakonom za sve transakcije od 15.000 evra postojaće obaveza identifikacije i prosleđivanja evidencije Upravi za sprečavanja pranja novca. Proširen je i krug obveznika, pa osim banaka, ovu obavezu imaće i investicioni fondovi, brokerske kuće, kastodi banke, priređivači klasičnih i posebnih igara na sreću. Ali i preduzeća i građani koji se bave prometom automobila i plovila veće vrednosti, nekretnina, organizacijom putovanja, posredovanjem u pregovorima u vezi sa davanjem kredita, zastupanjem u osiguranju i organizovanjem aukcija... Obveznik će morati po slovu zakona da utvrdi identitet stranke, prikupi podatke o stranci i transakciji, kao i druge podatke koji su značajni za otkrivanje i sprečavanje pranja novca.
- Povećava se iznos transakcije za koji je neophodna identifikacija stranke sa sadašnjih 600.000 dinara na 15.000 evra, ali i po osnovu bezgotovinskih plaćanja, što do sada nije bio slučaj. Što se tiče identifikacije, bitno je znati da je banka i do sada bila u obavezi da identifikuje svaku stranku koja je otvarala račun u skladu sa Zakonom o platnom prometu i sopstvenim procedurama, pa regulisanje na sličan način i Zakonom o sprečavanju pranja novca predstavlja logičan sled savremenih propisa - kaže Aleksandar Divljak, zamenik generalnog direktora 'Meridijan banke'.
Za razliku od razvijenog sveta, kod nas se platnim karticama u najvećem broju slučajeva, transakcije obavljaju u iznosima koji su znatno manji od 15.000 evra. Mada novim propisom veće transakcije će takođe biti pod lupom zakona.
- Ono što smo mi kao banka već preduzeli u saradnji sa našim većinskim akcionarom - 'Kredit agrikol', a na šta poseban akcenat daje i novi zakon je povećanje nivoa obučenosti naših radnika koji učestvuju u postupku sprečavanja pranja novca - ističe Divljak, dodajući da je neophodno da se spreči zloupotreba podataka koji se čuvaju i arhiviraju, od neovlašćenih lica. D. Nišavić
.jpg)
