Izvor: B92, 16.Jun.2013, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne verujemo da ćemo živeti bolje

Beograd -- Posle pet godina ekonomske krize sve je manje građana Srbije koji veruju da će doživeti nekadašnji standard, pišu Novosti.

Rođeni su u godinama kada su njihovi roditelji zarađivali najviše i živeli najbolje. Oni su pregazili 30. godinu, retko ko radi, a i oni koji odlaze na posao - od plate jedva preživljavaju. Umesto stanova i vikendica strepe da će deci ostaviti dugove. Posle pet godina ekonomske krize sve je manje građana Srbije koji se nadaju da će doživeti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bolje dane.

Privreda Srbije ove godine bi trebalo da ojača dva odsto, nedovoljno da se oporavak osete i potrošači. Kada bi srpska ekonomija napredovala i duplo brže, poručuju ekonomisti, skoro čitava decenija nas deli od nekadašnjeg standarda.

"U ovoj godini biće dostignuto oko 70 odsto bruto domaćeg proizvoda iz 1989. godini i oko 40 odsto industrijske proizvodnje iz te godine" - kaže ekonomista Miroslav Zdravković, urednik „Makroekonomije“.

"Ukoliko bismo u ovoj godini imali stopu rasta BDP-a od četiri odsto, i imali je kao prosečnu u godinama pred nama, 1989. godinu bismo, prema nivou ekonomske aktivnosti, premašili tek 2022. godini. Manja stopa rasta znači da je taj momenat u još daljoj budućnosti."

Godina najveće industrijske proizvodnje, 1989, nije i vreme kada je standard bio najbolji. Plate su, pokazuje statistika, realno najviše vredele deceniju ranije - 1979. godine. Te godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, prosečni građanin Srbije svakog meseca je primao 5.826 dinara. To je, na primer, bilo dovoljno da kupi više od 600 kilograma hleba. Dve godine kasnije prosečna zarada je iznosila oko 9.400 dinara i bila je dovoljna za 236 litara vina, skoro 20 pari dečjih cipela ili 200 odlazaka u pozorište.

Današnja zarada od 46.000 dinara plaća oko 480 kilograma hleba i jedva je dovoljna za 10 pari dečjih cipela. U vinu vredi oko 150 litara, a prosečnog radnika, ukoliko ulaznice ne kupuje na popustu, u pozorište može da odvede manje od 60 puta. S druge strane, dugačak je spisak namirnica i proizvoda za koje se danas izdavaja manje novca - krompir, šargarepa, kokošija jaja...

"Postoje razlike u relativnim cenama" - objašnjava Zdravković.

"Neke stvari je ranije bilo moguće kupiti u većim količinama, ali nešto je danas dostupnije. Kupovna moć za prosečnu platu skoro je ista kao i pre 40 godina."

Ključna razlika je, međutim, u broju onih koji je primaju.

U privredno najuspešnijim godinama u industriji je radilo i više od 900.000 ljudi. Danas industrija upošljava svega trećinu tog broja - oko 370.000 radnika. Privredno aktivnog stanovništva 1971. godine u Srbiji je bilo 3,85 miliona. Danas ih je milion manje. Samo poljoprivrednika je skoro pet puta manje. Pre četiri decenije od zemlje je živelo skoro dva miliona ljudi, a danas oko 406.000. U javnoj službi 1971. godine radilo je 367.119 ljudi, a danas najmanje 440.000. Do posla mladi jedva dolaze, pa je trenutno skoro polovina „najsvežije“ radne snage - bez radne knjižice.

KILOMETRI U MESTU

PODATAK za razmišljanje je i broj kilometara puta koji prolazi kroz Srbiju. Poslednjem zbiru, ukupno 43.753 kilometra puta, bili smo najbliži još 1998. godine. Tada je mesta u Srbiji povezivalo 43.486 kilometara drumova. Ukupno registrovanih drumskih vozila u Srbiji je danas blizu dva miliona. Pre 14 godina bilo ih je oko 1,7 miliona.

"Najbolji pokazatelj standarda su podaci o stopi nezaposlenosti" - kaže Vladan Božanić iz Republičkog zavoda za statistiku.

"U 2008. godini manje od 14 odsto radno sposobnih građana Srbije je bilo bez posla. Danas ih je skoro četvrtina. Poslednji podatak kaže da je čak 42,25 odsto stopa nezaposlenosti među građanima uzrasta od 15 do 29 godina. To prate i podaci o porastu broja siromašnih. Pre četiri godine stopa je iznosila 6,9 odsto, a u 2010. je dostigla 9,2 odsto. To je poslednji podatak koji imamo. Istraživanje je u toku, a rezultate ćemo imati na jesen."

Njihovim roditeljima diploma škole ili fakulteta obećavala je stalan posao, a posao siguran život. Današnje generacije godinama čekaju redovnu platu, ali ona ne obećava miran san i pun stomak.

GDE SU STANOVI

U 1979. godini, koju će građani Srbije pamtiti po najvećim platama, sagrađeno je i najviše stanova. Završeno ih je čak 59.577. Prema poslednjim podacima, iz 2010. godine, u Srbiji je sazidano ukupno 18.648 stambenih jedinica. To je više nego tri puta manje. Zidalo se sve do 1990. godine. Tada je završeno 41.547 stanova. Narednih godina broj se kretao oko 20.000, ali valja imati na umu da je baš u tom periodu počela da napreduje nelegalna gradnja.

"Mladi se danas na tržište rada uključuju pre svega kroz privremene i povremene poslove" - objašnjava docent Dušan Mojić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. - "Njima radni odnos tek ne garantuje siguran i lagodan život. Ni zaposleni sa punim radnim vrmenom ne zarađuje dovoljno da bi živeli dobro. Moraju da pronađu dodatan posao, a to svakako ne znači kvalitetan život. Mladi više nisu samo nezaposleni. Oni su neaktivni. Gledaju da što duže ostanu u obrazovnom sistemu, a roditelji za to često nemaju para. Svi i dalje veruju da će im obrazovanje doneti napredovanje na društvenoj lestvici. Stope upisa ostaju dosta visoke. Posla je malo, ali se i zahtevi povećavaju. Mladi su tako i prinuđeni da da se sve više obrazuju sa neizvesnim ishodom da li će im se to na kraju isplatiti. Sudbina im umnogome zavisi od finansijskog i socijalnog kapitala njihovih roditelja."

Kada će ekonomskoj krizi u Srbiji doći kraj, više niko ne prognozira. Kada se privreda bori za opstanak, a iz meseca u mesec smanjuje broj zaposlenih, standard gubi bitku.

"Dokle god se govori o „reformama“ i sličnim velikim pričama, a previđaju sasvim obični građani, možemo se nadati samo daljoj razgradnji i ekonomije i svakog života u Srbiji" - smatra Miroslav Zdravković.

"Kada građanin Srbije i njegove potrebe budu stavljene na prvo mesto, kao i potrebe svake osobe koja želi da se bavi privatnim poslom, tada će i krenuti ekonomski oporavak. Srbija ne postoji zbog profita domaćih kapitalista, niti zbog filijala stranih kompanija, već zbog svih njenih građana. Kada se politike budu kreirale u skladu sa opštim interesom, a ne pojedinačnim, tada ćemo videti i osetiti boljitak."

Nastavak na B92...