Izvor: SrbijaDanas.com, 11.Nov.2019, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NELEGALNO, ALI SE ISPLATI: Riba potekla iz krivolova završava na NAŠIM TRPEZAMA, a evo i zašto
Ribokradice razvile biznis.
Na trpeze građana Srbije neretko stiže riba potekla iz krivolova. Zbog kvaliteta i cene je veoma tražena, zbog čega su ribokradice razvile čitav biznis. Nelegalan, ali isplativ.
Prednosti rečne i jezerske ribe, u odnosu na onu kupljenu iz ribnjaka i zamrznutu su tome što ja ona stalno u pokretu, snažnija je, raznovrsnije se hrani, pa je samim tim i zdravija. Zatim na stolove domaćinstava stiže sveža, dan-dva pošto je ulovljena. >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com <<
- To je isto kao i sa pečurkama. Mnogo je lepša ona ubrana u šumi ili na livadi nego proizvedena u veštačkim uslovima. Pritom, rečna riba je i jeftinija jer ribokradice nemaju nikakvih troškova uzgoja, ne plaćaju porez i sertifikate, ribu prodaju u svom okruženju, pa su im izdaci transporta maltene nikakvi. Zato je i cena niža. Opet, pojedine riblje vrste, poput nekih grabljivica, koje su veoma ukusne ne mogu se naći u ribarnicama jer je njihov uzgoj u ribnjacima nemoguć - priča ribočuvar sa zapada Srbije.
Ribokradice najviše posećuju vode u centralnom delu naše zemlje, kao što su hidroakumulacija Gruža kod Knića, jezero Potpeć na Limu i skoro ceo tok Velike Morave. Bliži se božićni post, a to je po običaju vreme kada su ribokradice najaktivnije. Em što se u to doba godine riba dosta traži, em što ju je najlakše loviti jer jata nisu raštrkana po reci ili jezeru nego su koncentrisana u zimovinike. A manje-više na svakoj vodi se zna gde riba zimuje, te to ribokradice obilato koriste.
- Toliko ulažu u krađu, da raspolažu i savremenim ICE uređajima za noćno osmatranje terena i bešumnim čamcima s elektromotorom, a iza sebe imaju čitavu logistiku. Osmatrače koji im javljaju o kretanju ribočuvarske službe i čuvare koji nadziru mesta na koja su bačene mreže plaćaju lepim dnevnicama. Ti ljudi koji im pomažu uglavnom žive oko reka i jezera iz kojih se riba krade i odlično znaju na kojim mestima i dubinama je riba - kaže ribočuvar.
Ribokradice se, iako svesne da rizikuju debele kazne, ne odriču se zarade. Neki od njih spremni su na sve kako bi sputali ribočuvare da im uđu u trag. Početkom ove godine na jezeru Potpeć kod Priboja ribokradice su čuvarskoj službi tokom noći potopile čamac, a kasnije i oštetili automobil.
Koliko se ulaže u ribokrađu, najbolje svedoči podatak sa Gružanskog jezera, koje pogoduje krivolovcima zbog 40 kilometara svojih obala. Samo prošle godine ribočuvari su ovde zaplenili preko pet kilometara mreže, a najjeftinija košta evro po metru. To znači da je ribokrdicama samo na ovaj način izbijeno iz džepa najmanje pet hiljada evra, plus novac koji bi zaradili prodajom ribe.
Na pijacama u Beogradu i Vojvodini mogu se naći vrste rečne ribe koje potiču iz komercijalnog ribolova, a koji je zabranjen na svim vodama južno od prestonice. Zato, na primer smuđa, iako on nastanjuje mnoge reke i jezera, u unutrašnjosti nema u prodaji. Opet, ova riba je primamljiva za jelo, a kao takva i česta meta ribokradica koji su je tokom prošlog božićnog posta prodavali između sedam i deset evra po kilogramu. Na posnim slavskim jelovnicima često se sretne i skobalj, riba brzih i hladnih voda, čija cena na crnom tržištu dostiže 300 dinara za kilogram.
U gradovima u unutrašnjosti Srbije, ribarnice, od rečnih vrsta, nude svežeg šarana, ponegde tolstolobika i zamrznutu pastrmku. U užičkom kraju ima dosta pastrmskih ribnjaka na kojima građani kupuju svežu ribu.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
