Izvor: Radio 021, 11.Nov.2019, 10:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Riba iz krivolova često završi na srpskim trpezama

Na trpeze građana Srbije neretko stiže riba potekla iz krivolova, piše "Blic".

Zbog kvaliteta i cene je veoma tražena, zbog čega su ribokradice razvile čitav biznis. Nelegalan, ali isplativ.

Prednosti rečne i jezerske ribe, u odnosu na onu kupljenu iz ribnjaka i zamrznutu, su u tome što je ona stalno u pokretu, snažnija je, raznovrsnije se hrani, pa je samim tim i zdravija. Zatim na stolove domaćinstava stiže sveža, dan-dva pošto je ulovljena.

"To >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << je isto kao i sa pečurkama. Mnogo je lepša ona ubrana u šumi ili na livadi nego proizvedena u veštačkim uslovima. Pritom, rečna riba je i jeftinija jer ribokradice nemaju nikakvih troškova uzgoja, ne plaćaju porez i sertifikate, ribu prodaju u svom okruženju, pa su im izdaci transporta maltene nikakvi. Zato je i cena niža. Opet, pojedine riblje vrste, poput nekih grabljivica, koje su veoma ukusne ne mogu se naći u ribarnicama jer je njihov uzgoj u ribnjacima nemoguć", priča za "Blic" ribočuvar sa zapada Srbije.

Ribokradice najviše posećuju vode u centralnom delu naše zemlje, kao što su hidroakumulacija Gruža kod Knića, jezero Potpeć na Limu i skoro ceo tok Velike Morave. Bliži se božićni post, a to je po običaju vreme kada su ribokradice najaktivnije, zato što se u to doba godine riba dosta traži, a i zato što ju je najlakše loviti jer jata nisu raštrkana po reci ili jezeru nego su koncentrisana u zimovnike. A manje-više na svakoj vodi se zna gde riba zimuje, te to ribokradice obilato koriste.

"Toliko ulažu u krađu, da raspolažu i savremenim ICE uređajima za noćno osmatranje terena i bešumnim čamcima s elektromotorom, a iza sebe imaju čitavu logistiku. Osmatrače koji im javljaju o kretanju ribočuvarske službe i čuvare koji nadziru mesta na koja su bačene mreže plaćaju lepim dnevnicama. Ti ljudi koji im pomažu uglavnom žive oko reka i jezera iz kojih se riba krade i odlično znaju na kojim mestima i dubinama je riba", kaže ribočuvar, sagovornik "Blica".

Ribokradice se, iako svesne da rizikuju debele kazne, ne odriču zarade. Neki od njih spremni su na sve kako bi sputali ribočuvare da im uđu u trag. Početkom ove godine na jezeru Potpeć kod Priboja ribokradice su čuvarskoj službi tokom noći potopile čamac, a kasnije i oštetili automobil.

Koliko se ulaže u ribokrađu, najbolje svedoči podatak sa Gružanskog jezera, koje pogoduje krivolovcima zbog 40 kilometara svojih obala. Samo prošle godine ribočuvari su ovde zaplenili preko pet kilometara mreže, a najjeftinija košta evro po metru. To znači da je ribokradicama samo na ovaj način izbijeno iz džepa najmanje pet hiljada evra, plus novac koji bi zaradili prodajom ribe.

Na pijacama u Beogradu i Vojvodini mogu se naći vrste rečne ribe koje potiču iz komercijalnog ribolova, a koji je zabranjen na svim vodama južno od prestonice. Zato, na primer smuđa, iako on nastanjuje mnoge reke i jezera, u unutrašnjosti nema u prodaji. Opet, ova riba je primamljiva za jelo, a kao takva i česta meta ribokradica koji su je tokom prošlog božićnog posta prodavale između sedam i deset evra po kilogramu.

Na posnim slavskim jelovnicima često se sretne i skobalj, riba brzih i hladnih voda, čija cena na crnom tržištu dostiže 300 dinara za kilogram.

U gradovima u unutrašnjosti Srbije, ribarnice, od rečnih vrsta, nude svežeg šarana, ponegde tolstolobika i zamrznutu pastrmku. U užičkom kraju ima dosta pastrmskih ribnjaka na kojima građani kupuju svežu ribu.

Autor: Blic

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...