Izvor: S media, 05.Avg.2010, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS: Inflacija u planiranim okvirima
Medjugodišnja inflacija je tokom drugog tromesečja bila u padu i u junu se, šesti mesec zaredom, kretala ispod donje granice cilja za 2010. od šest plus - minus dva odsto, ocenila je danas Narodna banka Srbije (NBS) i izrazila očekivanje da će se inflacija tokom trećeg tromesečja kretati u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja.
U avgustovskom "Izveštaju o inflaciji", NBS je procenila da će cene poljoprivrednih proizvoda u narednim mesecima presudno odredjivati >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kretanje inflacije, a u trećem tromesečju trend usporavanja medjugodišnjih stopa rasta inflacije biće prekinut i inflacija će se vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja.
NBS je procenila da će se u trećem tromesečju povećati cene ulja, brašna, mlečnih preradjevina, konditorskih proizvoda i pića, dok se kod cena neprehrambenih proizvoda, pre svega usluga, očekuje nešto viši rast u poredjenju s prethodnim tromesečjem.
Taj rast cena, biće posledica očekivanog rasta bazne inflacije (rast regulisanih cena) u narednom tromesečju, imajući u vidu vremensko kašnjenje u prenosu efekata majske i junske depresijacije, ali i rast cena inputa u proizvodnji preradjene hrane (pšenica, kukuruz).
Iako je domaća tražnja i dalje veoma niska, u narednom periodu treba očekivati blago povećanje inflatornih pritisaka po osnovu rasta cena hrane, ali i depresijacije dinara i vremenskog kašnjenja u prenosu njenih efekata na domaće cene.
NBS je procenila da će medjugodišnja stopa rasta potrošačkih cena na kraju trećeg tromesečja biti na višem nivou u odnosu na kraj drugog i iznositi oko 5,4 procenta, ali će medjugodišnja stopa rasta biti u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja.
Na nivou trećeg tromesečja NBS očekuje rast potrošačkih cena od oko 0,5 odsto po osnovu povećanja cena koje se formiraju slobodno, rasta pojedinih regulisanih cena, ali i po osnovu očekivanog manjeg pada cena poljoprivrednih proizvoda od sezonski uobičajenog.
U drugom tromesečju ove godine, ukupna i bazna inflacija ostvarile su rast, navedeno je u Izveštaju, uz napomenu da je rast ukupne inflacije najvećim delom rezultat rasta cena poljoprivrednih proizvoda.
U pravcu jačanja inflatornih pritisaka uticala je depresijacija dinara, dok su niska agregatna tražnja i pad cena preradjene hrane delovali dezinflatorno.
Posmatrano po mesecima, rast bazne inflacije je ubrzan u aprilu i junu (0,4 odsto i 0,5 odsto), dok je u maju, neočekivano, zbog pada cena mesa, bazna inflacija negativna.
Najveći doprinos tromesečnom rastu bazne inflacije dale su cene neprehrambenih proizvoda (0,9 procentnih poena), pre svih bela tehnika, automobili, kućna hemija, odeća i obuća, alkoholna pića, zakup stana i školarine na fakultetu.
S druge strane, cene hrane (u okviru bazne inflacije) imale su znatno manji pad nego u prethodnom tromesečju, prvenstveno zbog povećanja cena suncokretovog ulja, koje je delom bilo neutralisano padom cena svežeg mesa.
Regulisane cene (pod kontrolom države) su, u skladu s očekivanjima NBS, usporile rast na 2,3 odsto, sa 5,5 procentnih poena u prvom tromesečju, a od početka godine rast regulisanih cena je iznosio 8,0 odsto.
Medjugodišnji rast regulisanih cena u junu je dostigao 9,6 odsto.
Rastu regulisanih cena najviše je doprinelo poskupljenje naftnih derivata, lekova, TV pretplate i komunalno - stambenih usluga.
Do očekivanog pada cena naftnih derivata u junu nije došlo, pošto je efekat pada cena sirove nafte u maju i junu u najvećoj meri poništen slabljenjem dinara u odnosu na dolar.
Cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda imale su odlučujući uticaj na kretanje inflacije u drugom tromesečju, navedeno je u avgustovskom "Izveštaju o inflaciji".
