Izvor: Politika, Beta, 12.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kvalitet goriva niko ne kontroliše
Na oko 1.200 pumpi u Srbiji uradi se svega desetak analiza uzoraka benzina godišnje jer za velike kontrole nema para u budžetu ministarstva trgovine.–Na evropski nivo kvaliteta benzina građani će morati da čekaju još najmanje godinu i po dana
Gde sipati gorivo pred polazak na putovanje, koje benzinske stanice zaslužuju poverenje, a koje treba izbegavati –teme su o kojima se već godinama intezivno raspravlja među vozačima. Pouzdane informacije o kvalitetu goriva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na pumpama, međutim, nadležni gotovo nikada ne iznose u javnost. Kako „Politika” saznaje, nemaju šta posebno ni da kažu, jer velike akcije ispitivanja uzoraka goriva nisu skoro rađene. Razlog je, ističu u Ministarstvu trgovine i usluga, nedostatak para za skupe analize.
Potrošačima zato preostaje da se o ovim važnim pitanjima informišu uglavnom na internetskim forumima. Kako je pokazalo istraživanje na ovom tržištu, razne malverzacije nisu nepoznanica. Mešanje benzina nižeg i višeg kvaliteta, dodavanje razređivača u dizel – samo su neki od načina sticanja zarade na uštrb potrošača. Formula prevare bi glasila: kako sa akciznim gorivima pomešati druge materije dobijene iz nafte (recimo, razređivač kerozin) na koje se ne plaćaju nameti.
Za razliku od domaćih, vozači iz zemalja članica Evropske unije spokojnije kreću na odmor i tačno znaju gde će zastati da napune rezervoar. Rezultati kontrola kvaliteta derivata u ovim državama objavljuju se bez uvijanja, a budžet za analize obezbeđuje se od akciza. Tako su verovatno obavešteni da na mapi evropskih benzinskih stanica pokušaju da zaobiđu pumpe u Srbiji, jer se na ovim prostorima i zvanično toči gorivo lošijeg kvaliteta nego u EU.
Kako objasniti zašto automobil u koji je natočeno gorivo na „Ininoj” ili „Energopetrolovoj” pumpi u u BiH iznenada oživi kao da je sišao sa proizvodne trake i u petoj brzini vuče gotovo dvostruko bolje nego s gorivom koje je kupljeno u Srbiji.
Najvažnije razlike između domaćih i evropskih normi u domenu kvaliteta jesu u sadržaju olova, gustine sumpora, benzena, aromata i olefina. I ne samo to, na našim stanicama može se kupiti isključivo bezolovno gorivo sa 95 oktana, dok je u tamošnjoj ponudi više vrsta ovog benzina. Većina najnovijih automobila koristi benzin sa 100 oktana, ali vozači takav neće naći, jer ga domaće rafinerije ne proizvode. Zato će zateći „olovni” benzin ili dizel „D2” (koga u inostranstvu zovu „šumski”, jer ga koriste poljoprivredne mašine), a tamo se nigde više ne prodaju.
Na evropski nivo kvaliteta bezolovnog benzina građani će morati da čekaju još najmanje godinu i po dana. Sve do kraja 2010. godine jedino pravo prodaje derivata nafte pumpama zadržaće Naftna industrija Srbije. Do tada će se kod nas prodavati gorivo koje zadovoljava isključivo domaće propise. Ovo pravilo jedino ne važi za „evro dizel” (koji stiže iz Mađarske), jer je uvoz ove vrste goriva dozvoljen uz poštovanje strogih standarda. U ministarstvu trgovine, međutim, tvrde da su „kupci u zabludi kada nagađaju da se na nekim pumpama toči bolje ili lošije gorivo”.
– Sve vrste benzina, izuzev „evro dizela”, stižu iz rafinerije NIS-a, tako da je identičan na svim pumpama. Nijedna druga kompanija nema dozvolu za uvoz ovih vrsta goriva. Ali i tu smo napravili ograničenje, pooštrili kriterijume ko se može baviti ovim poslom – ističe Slaviša Petković, rukovodilac grupe za koordinaciju tehničkog nadzora u ministarstvu trgovine.
On naglašava da su nova pravila desetkovala uvoznike kojih je pre godinu i po dana bilo više od sto, a sada ih je svega 13. Oni mogu da dopremaju samo „evro dizel” sa 10 miligrama sumpora po kilogramu.
Istraživanja pokazuju da se korišćenjem kvalitetnog benzina potrošnja može smanjiti za 10 odsto i produžiti životni vek motora. Zbog toga je jedino pitanje koje interesuje potrošače zašto država ne sprovodi akcije uzorkovanja goriva na oko 1.200 javnih pumpi, koliko ih po proceni ministarstva posluje na ovom tržištu. Po direktivi Evropske unije država članica je u obavezi da obezbedi permanentno praćenje oko deset odsto maloprodaje derivata nafte. Kod nas se, saznajemo, uradi svega desetak analiza godišnje.
– Kontrolišemo uzorke, naravno, kada postoje indicije da nešto nije u redu. Ali u ovom trenutku je iluzorno uraditi opsežnija istraživanja jer nema dovoljno para za uzorkovanje. To će imati smisla kada bude ukinuta uredba kojom je ograničen slobodan uvoz. U pregovorima smo da do 2012. godine dobijemo sredstva i zaposlimo ljude koji će se samo time baviti. Da bismo održali pritisak na terenu potrebno je da svaku stanicu obiđete bar jednom u dve godine, a to je oko 700 analiza godišnje. Toliko novca nije na raspolaganju ni celom ministarstvu – objašnjava naš sagovornik.
Nebojša Atanacković, predsednik Upravnog odbora „Nafte” a. d., kaže da su kontrole neophodne i u rafinerijama i u skladištima i na pumpama.
– Gorivo u okruženju je kvalitetnije, jer stiže iz rafinerija sa boljom tehnologijom. Kontrole su stalne, a pumpe se zbog konkurencije međusobno bore da imaju bolji benzin – ističe Atanacković.
Prema nezvaničnim informacijama, strane kompanije u Srbiji trude se da privuku mušterije poboljšavajući kvalitet goriva. Radnici zaposleni na pumpama kažu da se u gorivo dodaju posebni aditivi koji malo povećavaju oktansku snagu. Preporuka stručnjaka je da se biraju pumpe koje imaju veći promet jer bi u tom slučaju trebalo da bude manje taloga u gorivu. Loš kvalitet benzina inače se posebno primećuje kod slabijih i manjih motora.
Ivana Albunović – Jelica Antelj
-----------------------------------------------------------
Potreban monitoring na pumpama
– Iz rafinerija NIS-a izlazi gorivo kvaliteta koji je u skladu sa pravilnikom za tečna goriva naftnog porekla i „Jugoinspekt” to redovno provera. Smatram da je ogroman problem što se kod nas ne obavlja monitoring uzoraka i na pumpama. Mogućnost degradacija prilikom transporta i zloupotreba na benzinskim stanicama zato je veća. Cilj provere jeste da se zaštite potrošači jer oni toče gorivo na benzinskim stanicama i jedino ih interesuje kakav im se tu kvalitet nudi – kaže Dragiša Pejčić, direktor kontrole u „Jugoinspektu”.
-----------------------------------------------------------
Puno posla za automehaničare
Automehaničari primećuju da posle konstantnog tankovanja lošeg goriva prvo stradaju „lambda” sonde, katalizatori i protokomeri. Najskuplji deo je katalizator (deo auspuha) koji za određene novije tipove automobila može da košta i do 1.000 evra. Kada se on zapuši, ne izduvava gasove već ih vraća u motor, zbog čega automobil i posebno delovi za izduvavanje počinju da otkazuju. Većina vlasnika vozila odlučuje se da ovaj deo jednostavno ukloni sa vozila, što bi u državama Evropske unije, zbog rigoroznog tehničkog pregleda, bilo nezamislivo.
– Primećujem da vlasnici automobila iz uvoza već posle tri, četiri meseca počinju da se žale na slabo izduvavanje. Krajnja posledica sipanja nekvalitetnog benzina jeste popuno zagušenje automobila, kada mašina ne može da se pokrene– objašnjava Saša Novaković, vlasnik automehaničarske radnje.
-----------------------------------------------------------
Strada i glava motora
Uvoznici automobila suočavaju se povremeno i s prigovorima na kvarove vozila zbog goriva lošijeg kvaliteta, kažu u „Veranu”, koji je generalni uvoznik i distributer „Pežoovih” vozila. Zbog toga, saznajemo, sprovode interna laboratorijska ispitivanja kvaliteta benzina na stanicama i često sugerišu kupcima gde da se snabdevaju.
– Kupci koji redovno posećuju servis nisu krivi zbog lošeg kvaliteta benzina i zbog toga prihvatamo reklamacije za kvarove koji su nastali iz tog razloga. Zapaža se da su takvi kvarovi češći nego u gotovo svim okolnim državama, ali proizvođač je upoznat i ima razumevanja – objašnjava Bojan Kampfer iz tehničke službe „Pežoa”. Prema iskustvu ove kompanije u ovom slučaju obično se kvari sistem za ubrizgavanje, glava motora, izduvni ventili"
Pravo iz garancije vlasnici novih četvorotočkaša ne mogu da ostvare ukoliko recimo u rezervoar sipaju benzin umesto dizela, ali i ako proizvoljno dodaju aditive a da se nisu konsultovali sa ovlašćenim serviserom.
[objavljeno: 13/08/2009]
