Izvor: Blic, 20.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupcima firmi se mnogo veruje na reč
To što su u proteklih šest godina privatizacije kupci preduzeća mogli da budu i ljudi sa kriminalnim dosijeima, parama stečenim radom za koji nije prijavljen porez, iznenadilo je, izgleda, samo ministra Mlađana Dinkića. Za srednjeobaveštenog građanina Srbije to, nažalost, nije iznenađenje.
S tom pojavom sreli su se ili u svojoj firmi, tako što su tu pojavu dobili za reformatora svog nekadašnjeg društvenog preduzeća, ili tako što su čitali napise u medijima o transparentnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prodajama društvenih preduzeća. Da li se, na primer, ko seća da je „Jugoremediju" Jovica Stefanović Nini kupio u vreme dok je u Srbiji bila za njim raspisana poternica, ili da se „Difens roud" Ljubiše Buhe Čumeta usred potrage organa bezbednosti za njim (januar 2003) nadmetao za Preduzeće za puteve „Niš", ili da su novinari u sali za aukcije Agencije za privatizaciju imali prilike da vide kako izgleda Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam...
U nabrajanju imena kraja ovom tekstu ne bi verovatno bilo, a ono što je uz iznenađenost ministra Mlađana Dinkića jednako oporo je da sve te mere, koje on sada najavljuje, već postoje. Postojala je i do sada Uprava za sprečavanje pranja novca, MUP i Poreska uprava, odnosno na te tri adrese je i do sada Agencije za privatizaciju slala upite o kupcima sa kojima treba da zaključi kupoprodajne ugovore. Da li te institucije nisu radile ili ih je nešto sprečavalo u radu, tek: do sada nijedna kupovina preduzeća, a bilo ih je blizu 2.000, nije poništena zato što je ustanovljeno da je posredi novac nedokazivog porekla ili, u prevodu na srpski, prljavi novac.
Jedina nova mera, odnosno jedino što do sada nije postojalo, jeste propis da na aukcijama neće moći da učestvuju ljudi koji su krivično kažnjavani ili protiv kojih se vodi krivični postupak. Ta mera verovatno će dati neke rezultate, ali, sudeći upravo po prethodnom šestogodišnjem iskustvu privatizacije, isuviše simbolične. Jovica Stefanović Nini, na primer, i da je ta mera i tada postojala mogao je da kupi „Jugoremediju" jer nije u tu kupovinu išao lično, već preko preduzeća „Jaka 80" iz Makedonije. Mogao je i „Difens roud" da se kandiduje za Preduzeće za puteve „Niš" jer vlasnik „Difensa" nije ni tada bio Ljubiša Buha Čume, već njegova supruga.
Još zanimljivije je da „Difens" na tom nadmetanju nije pobedio, a ko je kupio Preduzeće za puteve „Niš" i danas, skoro četiri godine posle, velika je nepoznanica. Na aukciji se kao kupac prijavio čovek koji se zove Nenad Novaković i kod Agencije za privatizaciju se on vodi kao kupac. U Centralnom registru, a to je krucijalno merilo vlasništva, piše da su to kupili udruženo investicioni fond „Mera investment" sa dve trećine i Milo Đurašković, gazda „Šer korporacije" sa jednom trećinom. Ta vlasnička struktura investicioni fond „Mera investment" i Milo Đurašković" je i kod Preduzeća za puteve „Beograd", PZP Vranje, PZP Kragujevac, „Vojvodina put"... Sa tih pet preduzeća za asfaltiranje „Mera investment" je postala glavni asfalter Srbije, a ko je vlasnik tog fonda, odnosno ko drži taj posao, niko od nadležnih do sada nije ni objavio da namerava da otkrije. Tranzicioni biznismen Milo Đurašković, prepoznatljiv do tranzicije samo po držanju nekoliko benzinskih pumpi u Beogradu, sigurno to nije.
I tu se stiže do centra svih pitanja: Razlog sigurno nije u zebnji da nisu ispravni pred zakonima pravde Srbije, pa da zbog toga izbegavaju da se legitimišu. Svu tu formulu - kako ide kupovina od mesta A do mesta B, pa C - objasnio je nedavno Specijalnom sudu na svedočenju protiv stečajne mafije lično Milan Beko. Na primeru transfera „C marketa" dao je mapu kako se to radi - firmu koja će se ovde pojaviti kao kupac osnuje jedan gazda, onda drugi kupi napolju tu firmu od njega, onda ovaj tu firmu proda glavnom. I transparentnosti Milana Beka se nema šta zameriti. Ono što je zapanjujuće je da ga niko u toj sudnici nije pitao zbog čega to rade tako: zašto se u Srbiji pojavljuju čas kao Kajmanci, čas kao Lihtenštajnci, čas kao Kiprani, čas kao Luksemburžani, čas kao Holanđani... Seća li se još ko one kajmanske firme „FPP Balkan limitid" koja je navedena kao kupac „Knjaza Miloša" i onih uveravanja da je tu jedini vlasnik, i to sa obe noge, švajcarski bankar Fabijan Pikte. Kad je ta operacija oko „Knjaza" završena, objašnjeno je da je to tako pravilo u poslovnom svetu: za konkretnu transakciju ponudi se nekoj advokatskoj kancelariji ili banci da na dva-tri meseca iznajmi uslugu svog imena, ona u svoje ime obavi taj posao, a onda na scenu stupa druga ili treća finalna ruka.
Biznismeni manjeg kalibra, oni koji još nisu stigli da se edukuju u poslovnom svetu napolju, to rešavaju tako što iznajme imena ovde, ne žudeći da to bude nešto zvučno. Tako se dešavalo da na aukcijama preduzeća kupuju studenti koji su tek prešli prag punoletstva. Svojevremeno je student iz Subotice dostavio Komisiji za hartije od vrednosti zahtev da mu odobre da kroz ponudu za preuzimanje kupi palićke hotele. Doneo mladić urednu bankarsku garanciju „Kulske banke" da je platežno jak više miliona evra i Komisija mu je dala odobrenje, pošto su nakon tražene provere od MUP-a dobili odgovor da je sve OK.
Ocena prof. dr Miroslava Prokopijevića je da vladajuća garnitura, ni ona koja je otvarala proces privatizacije ni ova sada, nema ozbiljnu nameru da se pozabavi poreklom kapitala i aktera. Uostalom, isti ovi koji sada upozoravaju da se mora proveravati poreklo i para i kupaca, jer ćemo u protivnom na ishodu imati prljavu državu, do pre godinu-dve su sa iste te govornice Vlade Srbije iznosili tezu da je osnov i da se takve pare stave u funkciju legalnih poslova.
Rad Uprave za sprečavanje pranja novca
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ističe da su i oni svih ovih godina slali dokumente Upravi za sprečavanje pranja novca, ali odgovor im ni na jedan dokazni materijal nije stigao:
- Budući da je sve do unazad neki mesec Uprava za sprečavanje pranja novca bila pod resorom Mlađana Dinkića, njega treba pitati zašto do sada nije bilo kontrole novca.
Prvi direktor Uprave za sprečavanje pranja novca bio je Oliver Bogavac, postavljen na to mesto upravo na kandidaturu ministra Mlađana Dinkića. Onda kada je Oliver Bogavac preseljen na mesto direktora Uprave za duvan, na njegovo mesto je došao prvi njegov saradnik - Julije Miladinović. Izveštaj o svom radu trebalo je da su podneli upravo ministru Mlađanu Dinkiću, dok je ovaj bio ministar srpskih finansija.
.jpg)
