Izvor: Politika, 03.Okt.2012, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krugman: Fiksni kurs nije rešenje
Ako bi sve zemlje odlučile da stimulišu potrošnju, onda bi to bila divna stvar jer bi pozitivno uticale jedna na drugu i podsticale ekonomski rast
Ne bih Srbiji savetovao fiksiranje kursa, to bi bilo pogubno rešenje, poručio je američki ekonomista Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, i verovatno razočarao veliki broj okupljenih privrednika u Kristalnoj dvorani hotela „Hajat”.
Ograđujući se da ne poznaje dovoljno situaciju u našoj zemlji i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ne želi da se pravi da je stručnjak, kazao je da je razgovarao sa ljudima i čuo da Srbija ima valutu koja je dosta oslabila u poslednje vreme. Uprkos tome, njegov stav je da je vrednost dinara i dalje precenjena, a za problem minusa u spoljnoj trgovini daje, kako kaže, jednostavan recept: „povećajte izvoz”.
– Depresijacija, odnosno slabljenje nacionalne valute, koliko god da je ne volite, nije loša jer povećava konkurentnost zemlje. Pokušaj da se održi snažna valuta samo odlaže taj proces. Španija bi bila srećna kada bi u ovim okolnostima imala sopstvenu valutu i kada bi mogla preko slabljenja kursa da povrati svoju konkurentnost – kazao je Krugman koji je u Srbiju došao na poziv Kluba „Privrednik” i Nacionalnog saveta za privredni oporavak.
Prethodno je istakao da ova zemlja mora da primeni mere štednje koje podrazumevaju smanjenje plata za 15 odsto kako bi se ekonomija vratila u normalno stanje. Da Španija ima mogućnost da oslabi nacionalnu valutu, realna vrednost zarade u evrima bi pala i na taj način bi bezbolnije bilo napraviti ravnotežu u sistemu.
Zato je u ovom trenutku za Srbiju bolje što nema evro, smatra Krugman jer on donosi velike probleme u onim zemljama u kojima je valuta. On je dodao da je srpski problem u tome što je naš dug denominovan u evrima i što slabljenje dinara povećava zaduženost. Zato u Srbiji nije tako jednostavno povećati konkurentnost preko slabljenja dinara.
– Ali kada se sve uzme u obzir bolje je u ovoj krizi nemati evro i rešenje tražiti u sopstvenoj valuti, makar imali probleme kakve vi danas imate – zaključio je Krugman i dodao da visina javnog duga u Srbiji nije problematična.
Mlađan Dinkić, ministar finansija, izjavio je, kako prenose agencije, da se slaže s nobelovcem Polom Krugmanom da dinar ne treba precenjivati i da Srbija treba da zadrži plivajući devizni kurs.
– Godinama govorim da Srbija ne treba da ima fiksni već fleksibilan devizni kurs, ali da dnevne oscilacije ne budu visoke i da centralna banka interveniše s vremena na vreme da spreči velika pomeranja kursa – rekao je Dinkić novinarima u hodniku hotela odmah posle Krugmanovog predavanja.
U isto vreme u sali pored, nobelovac je sedeo i strpljivo čekao da se svi predstavnici sedme sile pojave, jer su novinarska pitanja bila predviđena odmah posle predavanja.
Na konstataciju novinara da se Srbiji dogodilo sve najgore iz ekonomske teorije što može da se dogodi jednoj zemlji, Krugman je odgovorio:
– Nije vam se desilo sve najgore, niste u najlošijoj poziciji. Može i gore – kazao je Krugman i dodao da to pokazuje primer Grčke.
Insistiranje na rigoroznim merama oteraće tamošnju privredu u kolaps, smatra on.
– Treba da postoje granice štednje. Još više ušteda nisu uvek odgovor. To pogoršava situaciju. Treba da kažete kreditorima, zašto da ne, da ne želite još oštrije mere štednje – kazao je on.
Kao ekonomista, naročito kroz svoje kolumne u „Njujork tajmsu”, Krugman se izuzetno zalaže za povećanje potrošnje, a ne samo za štednju. To je bio i povod da je premijer Ivica Dačić u uvodnom obraćanju istakao kako Krugman dobrim delom snosi odgovornost za ekonomsku politiku Srbije, jer je u znatnoj meri bazirana na njegovim stavovima.
– Vi ste jedan od retkih stručnjaka koje sam citirao u svom ekspozeu. Kao što ste rekli: „Moja potrošnja je vaš dohodak. Ako smanjimo potrošnju, smanjujemo tražnju, onda više nema ko da kupuje proizvode i onda zemlja ulazi u začarani krug” – još jednom je premijer citirao Krugmana.
Na pitanje novinara „Politike” šta bi se dogodilo ako bi sve zemlje primenile recept o stimulisanju potrošnje, i gde bi se našao novac za to, odnosno ko bi u toj situaciji pozajmljivao novac, Krugman je odgovorio:
– Ako bi sve zemlje odlučile da stimulišu potrošnju, onda bi to bila divna stvar jer bi pozitivno uticale jedna na drugu i podsticale ekonomski rast. Ako mislite da postoji fiksna suma novca i ako bi Amerika pozajmila sredstva da onda ne bi bilo para za Nemačku, na primer, onda se varate. Postoje neiskorišćena sredstva. Štednja je recimo mnogo veća od mogućnosti za investiranje.
Da li bi u slučaju Srbije, podsticanjem potrošnje, država zapravo pomagala strane proizvođače, a ne domaću privredu, jer smo uvozno orijentisana ekonomija, pitali smo. Krugman je odgovorio da ne treba u potpunosti krenuti u tom pravcu, već je to način da se olakšaju mere štednje. Smatra i to da je infrastruktura izgladnela, ali i narod, odnosno potrošači i da u takvim okolnostima država mora da poveća kapitalna ulaganja kako bi pokrenula ekonomsku mašinu.
----------------------------------------------
Svako čuo šta je hteo
Čini se da su okupljeni slušaoci različito shvatili Krugmanov stav o kursu. Uvoznici su komentarisali da je Krugman rekao kako je depresijacija dobra za državu, jer pruža mogućnost da se poveća konkurentnost, ali da je, sa druge strane, pogubna za privredu.
Miodrag Kostić, vlasnik „MK komerca”, na pitanje kako je shvatio Krugmanov stav o kursu odgovorio je:
– Ja sam shvatio suprotno od ovih drugih. Jedno je ljubav, drugo su činjenice. Za proteklih 10 godina cene su porasle za 180 odsto, a kurs je oslabio za nešto malo više od 80 odsto. Svaki student ekonomije zna šta je to – reč je o veštačkom održavanju kursa. Koje se u nekim zemljama radi namerno, ali to je politika koja može da se vodi samo ograničen broj godina zbog različitog ekonomskog cilja. Kada to radite na dugi rok, onda neko mora da plati cenu – objasnio je Kostić kako su u slučaju Srbije ceh platili izvoznici.
A. Telesković
objavljeno: 03.10.2012.
