Izvor: Politika, Beta, 14.Maj.2009, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza pritiska seljake

Prodaja šećera je smanjena, otkup mleka je smanjen, konditori imaju pad prodaje, pala je prodaja povrća i voća. - Može se očekivati i veća prodaja na kvantaškim pijacama nego u supermarketima usled velikih kašnjenja u plaćanju, teškoće u otkupu pšenice, suncokreta i soje zbog nedostatka obrtnog kapitala za isplatu

Površni posmatrač privrednih prilika u Srbiji mogao bi da zaključi da finansijska kriza drma sve oblasti privređivanja, ali ne i poljoprivredu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<

U agraru je, međutim, neizvesnost velika. Vremenske prilike ne idu na ruku ratarima jer je suša već pogodila sever Vojvodine, a najveći problem zapravo je nedostatak novca. Agrarni budžet je prvo smanjen za četvrtinu, a rebalansom čak prepolovljen. Manje se investira i zato se očekuju i slabiji rezultati. Hrana se već sada manje kupuje, pokazuju statistički podaci, smanjen je uvoz i izvoz, manje je agrarnih kredita, kao i broj zaposlenih i plata u ovoj oblasti"

Na sve ove negativne pokazatelje ukazuje Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede i stručnjak Svetske organizacije za hranu (FAO), koji je upravo završio istraživanje o uticaju svetske ekonomske krize na ovu privrednu granu.

– Raspodela budžetskih sredstava je pokazala odnos države prema poljoprivredi. Da li vlada misli da u poljoprivredi nema krize, pa njoj treba uzeti i dati drugima i da li oni koji kroje budžet misle da efekat investiranja u poljoprivredu ne postoji? – pita Živkov.

U doba krize se ionako malo investira, pa je zato loš potez smanjivanje investicione podrške u budžetu za 2009. godinu, kaže naš sagovornik. Sredstva koja su namenjena agraru Fond prebacuje u kratkoročne subvencije koje se isplaćuju posle setve, ali one imaju slab efekat na proizvodnju.

– Mere podrške kupovini traktora možda imaju efekta za metalski kompleks, ali je on mali za poljoprivredu. Krediti su danas potrebniji nego ikad i to za obezbeđivanje otkupa, za investicije poljoprivrednika, za finansiranje proizvodnje, od setve do žetve. Neophodne su i kreditne olakšice za poboljšanje finansiranja trgovinske razmene koje bi organizovala država – objašnjava Živkov. On smatra da proizvođačima treba pomoći kreditima za unapređenje konkurentnosti, kraktoročnim kreditima za setvu (jesenju i prolećnu) sa subvencionisanim kamatama. Sem toga, poljoprivrednike koji su spremni da se u doba krize kreditno zaduže ili ulože sopstvena sredstva treba dodatno podržati.

Da je u poljoprivredu plasirano malo novca svedoče i podaci da je agrarnih u ukupnom broju kredita manje za 7,5 odsto u odnosu na avgust 2008. godine. Dublja analiza, kaže Živkov, pokazuje sumorniju sliku. U novoodobrenim kreditima manje ih je za čak 28 odsto u odnosu na avgust 2008. godine, a u ukupnoj vrednosti pad je 40 odsto. Komercijalna banka je, na primer, smanjila broj novoodobrenih kredita sa 1.600, koliko je plasirala u maju 2008. godine, na 400 u oktobru i 600 u decembru iste godine. Najmanji pad plasmana agrarnih kredita ima Prokredit banka sa 5.500 u 2008. godini na 4.000 u 2009. godini.

Ni podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni nisu ohrabrujući. Ukupna spoljna trgovina poljoprivrednim proizvodima u prvom kvartalu 2009. godine u odnosu na 2008. godinu je smanjena za 18,7 odsto. Izvoz je smanjen za 15 odsto, uvoz je manji za 22,6 odsto. Jedinična vrednost izvoza je prepolovljena sa 1,04 dolara na 0,53 dolara, što pokazuje da izvozimo jevtinije proizvode, a ne one više faze prerade.

Uz sve rizike na spoljnotrgovinskom planu, Živkov upozorava i na mogućnost da se suočimo sa znatno manjom tražnjom iz Rusije i Zajednice Nezavisnih Država. Jer, kad je reč o tržištima u nastajanju, obično se smanjuje uvoz poljoprivrednih proizvoda.

– Smanjeni prihodi na domaćem i glavnim izvoznim tržištima imaju za posledicu smanjenje tražnje. Manja tražnja vodi ka smanjenju proizvodnje i većoj nezaposlenosti. Prodaja šećera je smanjena za oko 20 odsto, otkup mleka u jednim mlekarama je konstantan dok je u drugim smanjen za oko 15 odsto shodno planovima kompanije. Konditori imaju pad prodaje, pala je i prodaja povrća i voća u marketima. Posledično preko 2.100 ljudi manje radi u poljoprivredi u odnosu na avgust 2008. godine, a plate su smanjene za čak pet procentnih poena više nego u drugim sektorima – objašnjava Živkov.

Ovaj stručnjak kaže da je realno očekivati da će vrednost proizvodnje opasti u odnosu na prethodnu godinu, da će profit poljoprivrednika (zbog skuplje setve, skupljeg kapitala, deprecijacije dinara) biti manji. Smanjenje profita poljoprivrednika dodatno će uticati na manje investicije i pogoršanje konkurentske pozicije na tržištu. Može se očekivati i veća prodaja na kvantaškim pijacama nego u supermarketima usled velikih kašnjenja u plaćanju, teškoće u otkupu pšenice, suncokreta i soje zbog nedostatka obrtnog kapitala za isplatu. Cena svinja ima „pik” nadole, a ne može se očekivati da će cena mleka sa ovoliko velikim zalihama rasti. Ne očekuje se ni dostizanje cene pšenice koja je bila u žetvi prošle godine (14–16 dinara po kilogramu). Velike zalihe će uticati na cenu proizvoda.

Najveći gubitnici krize biće oni koji su najugroženiji, a to su staračke porodice i ostali na liniji siromaštva. Biće pomeranja iz i u poljoprivredni sektor, pomeranje u i iz ruralnih područja. Objekti, oprema i mehanizacija neće biti zanavljana, usporiće se reforme, oslabiti strane direktne investicije u preradne i prodajne kapacitete.

Jovana Rabrenović

[objavljeno: 14/05/2009]

Nastavak na Politika...