Izvor: B92, 13.Mar.2011, 05:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kravčenko: Kako smo preporodili NIS
Beograd -- Naftna industrija Srbije je, dok je bila u državnom vlasništvu, hronično proizvodila gubitke, iako je bila zaštićeni monopolista na tržištu naftnih derivata.
Ulazak Gaspromnjefta kao većinskog partnera u vlasničku strukturu NIS-a doneo je i promenu menadžerskog tima koji je izabran po strogo profesionalnim kriterijumima
Ubrzo pošto je izabran za generalnog direktora NIS-a, Kiril Kravčenko je najavio da je NIS "dijamant koji treba brusiti da bi postao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << brilijant".
Dve godine kasnije, pošto je preko glave „preturio” najžešću globalnu ekonomsku krizu, Kravčenko saopštava „istorijsku” vest o profitu NIS-a od 16,5 milijardi dinara. Na pitanje kako je „brusio dijamant” on odgovara da, "ako postoji recept za uspeh – to je profesionalni tim menadžera i eksperata".
Plate povećane oko 20 odsto
"Prvi korak, 2009. godine, bio je rast varijabilnog dela od 15 odsto, plus sedam odsto povećanja zbog rasta inflacije. Ukupan rast zarada u 2009. bio je oko 20 odsto. Prošle godine je to bilo oko osam odsto, ove godine biće oko 10 odsto, to je prosečno", kaže prvi čovek NIS-a Kiril Kravčenko.
"Kad smo došli, NIS je bio u dosta složenoj situaciji. Gubitak je bio 57 milijardi dinara a veliki bankarski dug milijardu dolara. Prihod pre oporezivanja – EBITDA –bio je negativan. Upravo odnos operativne profitabilnosti i bankarskog duga osnovni je pokazatelj kreditne sposobnosti i likvidnosti jedne kompanije. Naše šanse da uzmemo nove kredite bile su nula. Jedino što smo mogli da uradimo je da se ozbiljno pozabavimo efikasnošću unutar kompanije", objašnjava Kravčenko.
On navodi da je "urađena revizija svih eksternih ugovora, uključujući i one o uvozu nafte. Analizirali smo cene i uslove isporuka i usluga. Analizirali smo zatim kako se koriste naša unutrašnja sredstva, gledali smo nivo gubitaka. Pratili smo ceo lanac proizvodnje derivata, od vađenja nafte, preko transporta, do prerade i prometa".
"Osim toga, s obzirom da smo imali višak zaposlenih, što nam je takođe predstavljalo dodatne troškove, sproveli smo „Program 750” – socijalni pristup smanjenju broja zaposlenih uz isplatu određene nadoknade. Na kraju 2008. godine u NIS-u bilo je 16.000 radnika po ugovoru o radu i preko uslužnih organizacija. Sada ih ima nešto preko 10.000", kaže Kravčenko i dodaje da je prosečna kompenzacija za jednog čoveka koji ode iz NIS-a od 22.000 do 25.000 evra.
Kravčenko kaže da je prihod pre oporezivanja (EBITDA) u NIS-u 2008. godine bio negativan, u 2009. je bio oko 100 miliona evra, a 2010. preko 300 miliona evra, kao i da je sa akreditivima dug bio 1,2 milijarda dolara, dok je sada nešto preko 600 miliona dolara.
"Naša je strategija da za tri godine postanemo lider u regionu, s efikasnošću na nivou rumunskog Petroma i INE, a desetogodišnja strategija podrazumeva konkurenciju s kompanijama poput MOL-a ili OMV-a", navodi on.
.jpg)
