Izvor: B92, 22.Maj.2012, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komunalije i hrana "ubiše" standard
Beograd -- Prosečno domaćinstvo u Srbiji za hranu troši skoro polovinu kućnog budžeta, za druge izdatke, kao što su kultura, rekreacija, odlazak u restoran...
Tako nam ostaje i po nekoliko puta manje nego što je uobičajeno u zemljama Evropske unije, u kojima je hrana manje bitna stavka od komunalija.
Jedine zemlje EU u kojima se, poput Srbije, na hranu troši više nego na stan su Litvanija, Malta, Portugal i Rumunija, pokazuju podaci Eurostata. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Međutim, čak i u tim zemljama na hranu se potroši tek trećina kućnog budžeta.
U Srbiji ova stavka prelazi 40 odsto. Zbog toga prosečnom srpskom domaćinstvu koje mesečno troši oko 48.000 dinara ostaje tek svaki deseti dinar za kulturu i rekreaciju, odlazak u restoran ili obnavljanje nameštaja.
Prema Predlogu strategije restrukturiranja javnih komunalnih preduzeća, u Srbiji se cene pojedinih komunalnih usluga mogu povećati i tri do šest puta, a da ostanu prihvatljive u odnosu na evropska merila koliko te usluge mogu učestvovati u potrošnji domaćinstava. "Pretnja dolazi i od povećanja cena hrane i komunalnih usluga, jer je standard stanovništva nizak, a suštinski preduslov da se poveća jeste reforma javnog sektora", zaključuje Đogović.
"Hrana je u Srbiji skupa između ostalog i zbog nedovoljne konkurencije. Kad na hranu i komunalije odlazi više od polovine budžeta, malo ostaje za druge izdatke kao što su troškovi lečenja, a da ne govorimo o zameni nameštaja i bele tehnike, kojima se pribegava samo kad nema drugog izbora, kulturi ili izlascima, koji su za naše prilike skupi", kaže Vladana Hamović, ekonomista.
Srbija je, na prvi pogled, u prednosti kad su u pitanju troškovi za stanarinu, vodu, struju i grejanje, na koje u Srbiji odlazi oko 15 odsto, a u EU skoro četvrtina izdataka. Sličan procenat kao u Srbiji izdvaja se u Litvaniji ili Portugalu, dok najviše cene komunalija plaćaju Danci, kojima na to odlazi skoro trećina prihoda.
"Pored takvog troška za hranu, cene komunalnih usluga deluju kao manje opterećenje, ali ne bih rekla da država time čuva standard, jer i te cene rastu", dodaje Hamovićeva.
Za Sašu Đogovića, saradnika Instituta za tržišna istraživanja, to što na hranu odlazi više od polovine budžeta govori da nam je standard nizak i da se država nije obračunala sa kartelsko-monopolskim strukturama, koje dižu cene. On podseća da Srbija po monopolima zauzima neslavno 137. mesto na listi Svetskog ekonomskog foruma.
"Komunalne usluge plaćamo znatno manje, jer su cene socijalne. Time se čuva privid socijalnog mira, ali i to plaćamo indirektno, jer se preko budžeta finansiraju komunalna preduzeća koja prave gubitke", navodi Đogović.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Litvanija
