Izvor: S media, 22.Mar.2012, 14:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko država plaća agronome?
Ministarstvo poljoprivrede je dobilo podatke kako se prema zemljoradnicima ponašaju prodavci repromaterijala, otkupljivači njihovih proizvoda, banke. Ovo ministarstvo je od 1. novembra prošle godine angažovalo 1.511 agronoma.
Na konkurs se prijavilo se 2.800 kandidata koji su prošli obuku, a na kraju je njih 1.850 položilo ispit.
Ko je kriv za trovanje seljaka
Petrović: Ima dovoljno novca za poljoprivrednike
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Plata agronoma kojeg je angažovalo Ministarstvo iznosi 40.000 dinara uz mogućnost da posebnim zalaganjem i rezultatima uvećaju primanja za još 50 odsto. Uz to, oni koji pristanu da promene mesto boravka i odu u sredinu gde je njihovo znanje potrebno, imaće pravo na nadoknadu za odvojen život, koja iznosi 18.000 dinara.
“Najvažnije je da poljoprivrednici iskreno prihvate savetodavce. Nesporno je da naš seljak ima dosta znanja i da puno radi, a ukoliko se taj trud dopuni naučnim saznanjima i uz to prate sve mere državne politike, kao i mogućnost korišćenja različitih subvencija, sigurno je da će rezultati biti još bolji. Zato je važno da savetodavac živi u mestu za koje je zadužen, da uspostavi dobar kontakt na terenu i da prati gazdinstva“, objašnjava Vladimir Petković, predsednik Saveta za savetodavstvo i primenjeno istraživanje u Ministarstvu poljoprivrede.
Čak i u SAD, gde su i nuklearke privatne, služba koja se bavi edukacijom farmera je državna i veoma ozbiljno proučava status i uslove u kojima se njihova grana razvija. Glavni kriterijum na osnovu koga će biti ocenjivana uspešnost savetodavaca biće povećanje proizvodnje u njihovom sektoru.
GMO osvaja svet
I kajgana postala luksuz
Profil srpskog potrošača: Hleb i mobilni
Od kolike je to važnosti, Petković ilustruje za Politiku činjenicom da kod nas u proseku jedna krava daje devet litara mleka dnevno, što je srednjovekovni rezultat. Ukoliko bi se proizvodnja povećala samo za litar na dan, godišnji BDP bio bi uvećan za oko 50 miliona evra.
Slično je i s proizvodnjom u ratarstvu, gde bi prinos koji je za 200 kilograma veći od sadašnjeg proseka za pšenicu, uvećao nacionalne račune za 120 miliona evra, dok bi veća količina ubranog kukuruza vredela 320 miliona evra.
foto:Guliver/Thinkstock
