Izvor: TvojPortal.com, 22.Sep.2011, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koga ne oguli kamata, odere ga provizija
/dnevnik.rs/ Teškoće kod otplate kredita naterale su mnoge građane da se prisete vremena kada su sve plaćali na čekove bez kamate. Toga su se setili i u bankama, pa su nam ovih dana reklamni prostori u medijima puni poziva na kupovinu putem kartica na nekoliko rata, iliti na takozvane instolment kartice. Iz već pomenutih razloga klijenti su sve zainteresovaniji da ih uzmu. Međutim, kod njih, baš kao i kod kredita, važi pravilo: pre no što počneš da kupuješ i da se zadužuješ, dobro >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << prouči ugovor, a odeljke pri dnu i fusnote dobro je pročitati i dva puta. Jer uslovi pod kojima se dug vraća su različiti.
Za klijente su najpovoljnije kartice kod kojih su rate bez kamata. Međutim, beskamatnog kreditiranja gotovo da i nema. Potrošači koji su devedesetih kupovali obično na tri čeka, sećaju se da je cena za tako kupljenu robi bila viša jer su trgovci tu ugrađivali inflatorna očekivanja.
Inflaciju imamo i sada, a bankari za ove kartice kod kupovine uračunavaju proviziju ili kamatu. Pre nego što se prodavcu da instolment kartica da je provuče kroz terminal, treba bar grubo izračunati troškove i onda videti da li kupovati na dve godine ili koristiti onu koja omogućava kupovinu na nekoliko mesečnih rata. Kod većine banaka i jedna i druga imaju rivolving funkciju. To znači da se kredit automatski obnavlja nakon plaćene prve rate.
Kakve uslove nude banke?
Pireus banka na plaćanje instolment plastikom na ceo iznos naplaćuje pet posto provizije. Ta suma se deli na tri, šest, devet ili 12 rata, zavisno od toga kako je klijent pazario.
Komercijalna banka daje klijentima mogućnost da ovom karticom kupuju robu na šest, devet i dvanaest meseci. U zavisnosti od dužine otplate, kamata je 4,5, posto, 7,2 i 9,9. S pojedinim trgovačkim kućama i salonima ova kuća ima ugovor o beskmatnom plaćanju putem instolment plastike. A u interesu kupca i korisnika je da to prouči pre nego što ode u kupovinu.
Ukoliko banka u ugovoru napiše da kamate nema a ipak je naplati, vlasnik kartice nije bespomoćan. Ostaje mu da se obrati Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga pri Narodnoj banci Srbije. Banku čeka kazna, a ove godine na nepravilnosti kod kartica stigla je 41 pritužba.
Najsvežiji podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije govore nam da je, zaključno s avgustom, u Srbiji bila izdata 1.013.781 kartica, a koriste ih 819.382 komitenta. U docnji je 76.291 kartica, a ukupno kašnjenje je 9,2 odsto, za bankarske usluge to je i najviše. Očigledno je teško suzdržati se kada je nam nešto potrebno ili kad nešto želimo. Kajanje stiže posle a broj kartica je u dva letnja meseca smanjen 0,2 odsto: otkazano ih je 2.488 ili su ih banke oduzele zbog nesavesnog korišćenja.
Što se tiče same instolment kartice, ona može doneti kamatni trošak. Za klijente je bitno da dug ne plaćaju „minusom„ jer će im u tom slučaju kamate biti dvostruke. Bolje je sačekati da se primanja oslobode rata, pa krenuti iz početka ako se može.
D. Vujošević
ekonomijaSrbijabankekreditikamatekreditne karticecekoviprovizije
