Izvor: Politika, 28.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je dao 100.000 evra za Šekspirovu
Ako je članstvo u Srpskom poslovnom klubu "Privrednik" potvrda pripadništva srpskoj privrednoj eliti, onda se ona u protekloj godini proširila za devet novih imena. Eliti kojoj će i u narednom dvogodišnjem mandatu predsedavati Danko Đunić (Eki investment), a u čije ime će izvršne odluke donositi i Miodrag Babić (Hemofarm koncern), Zoran Drakulić (Ist point), Miroslav Mišković (Delta), Zoran Obradović (Petrobart), Toplica Spasojević (ITM) i Dragoljub Vukadinović (Metalac), kako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saopšteno iz Šekspirove br. 27, priključili su se i, javnosti manje-više poznati: Ratko Zatezalo (Petrobart), Dragijana Radonjić-Petrović (M&V Investment), Andrej Jovanović (Marbo), Obrad Sikimić (Dajners), Veselin Jevrosimović (Komtrejd), Nebojša Šaranović (Kapa Star), Milija Babović (Fešn ko.), Goran Malbašić (ABB automejšen Rusija) i Miroljub Aleksić (Pionir). I to po pravilima Kluba: na predlog starih članova, o kome se tajno glasa.
A da li su novi članovi, i ovoga puta, u Klub uneli, kao što su nekada činili, bar kako se pisalo, a nije demantovano, po 100.000 evra za jednokratnu pristupninu i pride 3.000 evra za članarinu, dozvolićete, interna je stvar kuće u Šekspirovoj br. 27 i njihova lična. Jer članstvo u Klubu je pojedinačno.
Međutim, i ovogodišnje decembarsko proširenje "Privrednikovog" članstva zagolicalo je javnost i postalo povod za razne analize i podsećanja.
Oficijelno, klub je registrovan 27. februara 2002. kao udruženje građana, pod imenom Društvo uspešnih privrednika – Srpski poslovni klub "Privrednik". Osnivači su bili predstavnici ili vlasnici najvećih kompanija u Srbiji, njih 23, da bi u međuvremenu članstvo naraslo na 43 redovna i sedam pridruženih, s tim što je nekoliko članova napustilo klub iz različitih razloga (jedan je, recimo, preminuo, a neki su zbog "selidbe" na druga mesta, manje ili više lepa, brisani sa spiska).
Zvanični ciljevi Kluba, objavljeni na sajtu, posve su legitimni. Privrednici su, kako se kaže, "udružili svoj lični i potencijal firmi kojima upravljaju želeći da, jednim novim kvalitetom, doprinesu ostvarivanju teških, društveno definisanih zadataka: obezbeđenje ravnopravnog statusa i poštovanje u okviru međunarodne zajednice i obezbeđenje stabilnog i sigurnog, u celini reformisanog društvenog ambijenta". U aktu o konstituisanju obavezali su se da će, između ostalog: razmenjivati informacije i iskustava u organizovanju i rukovođenju, ostvarivati zajedničku i koordiniranu saradnju s vladom, drugim državnim organima i organizacijama u cilju unapređenja poslovanja i ambijenta za poslovanje, sarađivati sa privrednim komorama... i asocijacijama privrede u zemlji i inostranstvu...
Na papiru, bez zamerki, zaista. Kao što se članovima kluba ne može poreći pravo da se udružuju, da imaju interna pravila ponašanja – počev od uslova i procedure za prijem u članstvo, preko pravila upravljanja društvom, uzajamnih i odnosa prema spoljnom svetu, čuvanja poslovnih tajni, do kućnog reda u kući zatvorenog tipa s predivnim parkom (u zvanične knjige ubeleženo 570 kvadrata) u koju se, kao u svaku, dolazi samo po pozivu ukućana.
Međutim, mada niko od članova kluba, vlasnika ili menadžera najvećih srpskih kompanija, javno i glasno neće potvrditi konstataciju o stvarnoj moći ove grupe u srpskom društvu ili bar na domaćem ekonomskom terenu i, u zemlji u kojoj lobiranje ima negativan prizvuk neće priznati da je "Privrednikov" uticaj veći nego drugih privredničkih grupa, nekoliko činjenica je nesporno. Između ostalih da firme kojima upravljaju članovi, s retkim izuzecima popunjavaju spiskove najuspešnijih u ovim našim uslovima, da vuku dobar deo profita, dobiti i izvoznog učinka zvaničnih lista top srpskih kompanija i da se iz "Privrednikovog" članstva regrutuju i kandidati za zvanične liste najuspešnijih, ali i, nezvanične, najbogatijih srpskih biznismena.
Ove činjenice objašnjavaju i nepriznati, ali faktički uticaj "Privrednika" u srpskom društvu. I daju odgovor na pitanje zašto su baš u ovaj klub, proteklih godina, na razmenu mišljenja, dolazili i premijeri i ministri, a nedavno i uvaženi ambasadori. I tumače zašto su baš na njegov predlog i povlačene i usvajanje državne strategije i ubrzavana privatizacija i predlagani i menjani ključni, ekonomski zakoni...
I tu zaista nema ništa sporno. Čak je, kao svuda u svetu, i dijalog privatnog i javnog sektora poželjan i koristan.
Međutim, ne može se poreći ni pravo javnosti da u tranzicionoj državi, još neuređenog ekonomskog sistema, strahuje od moći i uticaja novca, od mešanja javnog i privatnog, od braka biznisa i politike. Čak i kad ga nema. I da strahuje da se slučajno, tamo, iza zatvorenih vrata ne radi nešto tajno, da se, recimo, u interesu pojedinaca ili pojedinih firmi, ubija i ono malo konkurencije u domaćem ekonomskom prostoru...
I to je, sasvim razumljivo. I, takođe, legitimno.
Kao što je i obaveza države da čuje i glas javnosti i biznismena, da obezbedi i za jedne i za druge "i poštovanje zakona i propisa i stabilnosti i sigurnosti". I da i glasnogovornike javnosti i biznismene zaštiti od neprimerenih postupaka onih drugih. Da, najkraće, obezbedi da svi rade ono što im je, zaista, posao – po zakonu, naravno.
Onda ni u Srbiji vest da je u neko udruženje primljeno devet novih članova neće biti povod za novinska podsećanja i analize. I niko, konačno, neće zavirivati u tuđe džepove i postavljati pitanje otkud nekome novac za članarinu u Klubu, bio on pecaroški ili privrednički.
[objavljeno: ]
