Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Maj.2015, 18:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kladionica oko privrednog rasta

Kad je premijer Aleksandar Vučić pre nekoliko meseci rekao da ove godine očekuje rast privrede od 0,5 odsto, jedina potvrda te prognoze stigla je od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), čiji su analitičari u januaru imali ista očekivanja. Svi ostali predviđali su da će Srbija ove godine ostati u recesiji.

Među njima je bio i ministar finansija Dušan Vujović, koji je budžet skrojio na proceni da nas ove godine čeka pad privredne aktivnosti od minus 0,5 odsto. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Kako sada stvari stoje, premijer je u EBRD-u izgubio istomišljenika, ali su neki drugi analitičari svoje prognoze približili njegovoj. Jer, dok predsednik vlade očekuje i veće stope rasta, EBRD je juče korigovao svoju prognozu naniže (sa 0,5 na 0,3 odsto).

Čini se da nikada nije bilo više polemike oko toga koliko će iznositi privredni rast. Možda zbog toga što se u tu svojevrsnu „kladionicu” uključio i sam premijer, pa je sada neka vrsta šale među analitičarima hoće li predsednik vlade na kraju možda biti najbolji pravnik među ekonomistima.

Prognoze za ovu godinu kretale su se od minus jedan odsto, koliko su bila očekivanja autora „Kvartalnog monitora”, pa čak do plus 1,2 procenta, koliko predviđa Dragoslav Veličković, šef službe za makroekonomska istraživanja i analize Sosijete ženeral banke. On je jedini veći optimista od premijera.

Taj rast Veličković, pre svega očekuje zahvaljujući padu uvoza za najmanje 1,3 odsto, što je rezultat velikog pada cene sirove nafte, koja je, uz prirodni gas, činila 12,7 odsto srpskog uvoza prošle godine.

"Nakon prošlogodišnjih poplava, mnogi rudnici su izgledali kao veštačka jezera, što je uticalo na proizvodnju električne energije. Iako je jak uticaj sezonskih efekata, kada govorimo o većini indikativnih komponenti, evidentno je da je za ekonomiju neophodan potpun oporavak rudarske proizvodnje", smatra Veličković.

Iako su ovakva odstupanja u prognozama postojala i prethodnih godina sada su od presudne važnosti, jer bi svaki plus bio formalni znak izlaska Srbije iz recesije.

Po definiciji iz ekonomskih udžbenika, da bi jedna privreda ušla u recesiju potrebno je da dva uzastopna kvartala bude u minusu. Srbija je u minusu znatno duže. Prošle godine zabeležila je pad od minus 1,8 odsto.

S druge strane, da bi formalno izašla iz recesije, potrebno je da samo jedno tromesečje bude u plusu. Takođe, ovoga puta sve korekcije rasta imaju više psihološki, nego nominalni efekat.

U konkretnom slučaju kada je Međunarodni monetarni fond (MMF) pomerio stopu rasta sa minus 0,5 na nula odsto to prevedeno u brojke znači da će očekivani BDP biti veći za 150 miliona evra. Ovo je inače druga revizija stope privrednog rasta koji je Fond radio za Srbiju.

Prvobitno, oni su predvideli da će privredna aktivnost ove godine, zbog primene mera fiskalne konsolidacije bitu u padu od oko jedan odsto. Kako je objasnila Zuzana Murgasova, šefica misije MMF-a, reviziji rasta najviše je doprinela niža cena nafte na svetskom tržištu (što smanjuje troškove proizvodnje), ali i veća tražnja za srpskom robom u zemljama Evropske unije.

Premijer Aleksandar Vučić ubeđen je da će MMF prilikom sledeće posete Srbiji u avgustu još jednom revidirati našu stopu rasta. Ministar Vujović takođe očekuje da će privredna aktivnost biti u plusu.

Jer, u prognozu Fonda nije ušao doprinos železare, ni očekivano rešavanje sudbine petrohemijskog kompleksa („Azotara”, MSK, „Petrohemija”). I analitičari biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) sada smatraju da je realno očekivati neznatni plus.

Njihova prva prognoza bila je da će BDP biti u padu od minus 0,8 odsto. Prema našim saznanjima i NBS je pomerila očekivane stope rasta sa minus 0,5 na nula odsto.

Svoje prognoze u negativnoj zoni još drže autori „Kvartalnog monitora” (minus jedan), Fiskalni savet i Svetska banka (minus 0,5) i Evropska komisija (minus 0,1 odsto).

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...