Izvor: Politika, 22.Maj.2010, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kina više ne kašlje

Pro­seč­na pla­ta u Pe­kin­gu je oko 500, a naj­ni­ža oko 200 do­la­ra. – Ulič­na ra­sve­ta od sun­če­ve ener­gi­je. – U gra­du Har­bi­nu, zbog šted­nje stru­je, u sta­no­vi­ma go­ri sa­mo po jed­na šte­dlji­va si­ja­li­ca

Od na­šeg spe­ci­jal­nog iz­ve­šta­ča

Pe­king, Har­bin, ma­ja – Dok je ceo svet bo­lo­vao, Ki­na se sa­mo za­ka­šlja­la. Ta­ko u Pe­kin­gu ovih da­na do­ži­vlja­va­ju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svet­sku eko­nom­sku kri­zu od ko­je i da­lje po­bo­lje­va ve­ći deo pla­ne­te.

Me­đu­tim, i po­red to­ga ve­ći­na onih ko­ji ži­ve u ovoj naj­mno­go­ljud­ni­joj ze­mlji na sve­tu, re­ći će da Ki­nu i da­lje vi­de kao si­ro­ma­šnu ze­mlju, gde je pro­se­čan pri­hod po sta­nov­ni­kuu Pe­kin­gu la­ne iz­no­sio oko 2.700, a po unu­tra­šnjo­sti oko 750 do­la­ra.

Pe­king za­i­sta, ni na dru­gi po­gled, ne li­či na grad ko­ji je oši­nu­la ova „svet­ska po­šast”. Na­pro­tiv. U Pe­kin­gu, što u pre­vo­du zna­či se­ver­na pre­sto­ni­ca, na sva­kom ko­ra­ku ni­ču naj­luk­su­zni­je zgra­de raz­li­či­tih ar­hi­tek­ton­skih ob­li­ka, od ho­te­la, pre­ko stam­be­nih zgra­da, šo­ping mo­lo­va, pu­te­va i pro­ši­re­nja sa­o­bra­ćaj­ni­ca ko­ji već sa­da ima­ju po šest tra­ka.

U bor­bi za sa­vr­šen­stvo, sa­vre­me­nost i luk­suz, grad je bu­kval­no pre­o­ran i ob­na­vlja se ne­vi­đe­nom br­zi­nom o če­mu na sva­kom ko­ra­ku sve­do­če gra­đe­vin­ske ma­ši­ne.Ono što je po­seb­no uoč­lji­vo je da se na sva­kom ćo­šku mo­gu vi­de­ti so­lar­ne plo­če, ta­ko da se ban­de­re za ulič­nu ra­sve­tu ne na­pa­ja­ju stru­jom iz dr­žav­ne elek­tro­di­stri­bu­ci­je, već aku­mu­li­ra­nom sun­če­vom ener­gi­jom.

Ne­ma vi­ja­duk­ta u Pe­king bez ovih so­lar­nih pa­ne­la ko­ji pre­ko da­na upi­ja­ju sun­če­ve zra­ke, a s pr­vim su­mra­kom osve­tlja­va­ju auto pu­te­ve.

Da bi se sma­nji­la gu­žva na uli­ca­ma se dva do tri pu­ta ne­delj­no vo­zi po si­ste­mu „par-ne­par”, kao kod nas to­kom osam­de­se­tih. Zbog ve­li­kog za­ga­đe­nja tak­si vo­zi­la ne­ma­ju auspu­he, već se kre­ću na elek­trič­ni po­gon.

Pe­king u ko­me ži­vi iz­me­đu 18 i 20 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka i ko­ji dnev­no po­se­ti vi­ša mi­li­o­ni tu­ri­sta ja­ko vo­di ra­ču­na o šted­nji stru­je. Po­je­di­ni de­lo­vi Ki­ne, po­put gra­da Har­bi­na, na kraj­njem se­ve­ru ze­mlje, ko­ju su srp­ski no­vi­na­ri ob­i­šli pro­te­klih da­na, uve­če je u mr­klom mra­ku.

Iako je srp­ska de­le­ga­ci­ja na pr­vi po­gled po­mi­sli­la da je reč o re­strik­ci­ji ili even­tu­al­no ne­do­vr­še­noj ulič­noj ra­sve­ti, do­ma­ći­ni ka­žu, da je to ov­de uobi­ča­je­na stvar, da stru­ja mo­ra da se šte­di, jer je po­tro­šnja ogrom­na, a ki­lo­va­ti ni ma­lo jef­ti­ni.Te da zbog to­ga ži­te­lji Har­bi­na sve­tla ne pa­le čak ni ka­da se­de u svo­jim ku­ća­ma. Do­dat­ni raz­log za to je i što je Har­bin je­dan od naj­ve­ćih ki­ne­skih in­du­strij­skih cen­ta­ra ko­ji zbog pri­ro­de po­sla tro­ši ve­li­ke ko­li­či­ne elek­trič­ne ener­gi­je.

Ta­ko u zgra­da­ma u Har­bi­nu sa 30 i vi­še spra­to­va tek po ne­gde čki­lji si­ja­li­ca, vi­še na­lik pla­me­nu sve­će. Reč je o šte­dlji­vim si­ja­li­ca­ma, gde naj­vi­ša jed­na mo­že da sve­tli za ceo stan.

Sli­ka se pot­pu­no me­nja ka­da se uđe u ne­ki od pe­kin­ških, har­bin­ških ili šan­gaj­skih ho­te­la. Istog ča­sa se od sja­ja i gla­mu­ra za­bo­ra­vi na šte­dlji­ve ki­ne­ske si­ja­li­ce, jer se lan­ci naj­ve­ćih ho­te­la utr­ku­ju ko­ji će pru­ži­ti ve­ći uži­tak go­stu.

Pa će ta­ko onom ko od­sed­ne u ne­kom od ovih ne­bo­de­ra od ko­jih ne­ki ima­ju i po 66 spra­to­va lift „ula­zi­ti” u so­bu. Go­sti ko­ji od­se­da­ju na naj­vi­šim spra­to­vi­ma, gde ce­ne za noć idu i do par hi­lja­da ju­a­na (sto ju­a­na oko hi­lja­du di­na­ra) ima­ju kar­ti­cu sasa­mo nji­ma zna­nomši­from i nji­ma se di­rekt­no do­vo­ze u svo­je apart­ma­ne.

Ni tu per­fek­ci­ji ni­je kraj, jer ako se od­lu­če da s vi­si­ne po­gle­da­ju noć­ni sjaj „sta­rog sve­ta” mo­ći će to da uči­ne i iz svo­je ka­de dok le­že, bu­du­ći da su sme­šte­ne tik uz pro­zor apart­ma­na.

Ki­na je i zva­nič­no sa­op­šti­la da se opo­ra­vi­la od svet­ske eko­nom­ske kri­ze, jer je nje­na pri­vre­da za­be­le­ži­la rast od 10,7 od­sto u po­sled­nja tri me­se­ca pro­šle go­di­ne.

Ki­ne­ski bru­to do­ma­ći pro­iz­vod do­se­gao je pro­šle go­di­ne 33.500 mi­li­jar­di ju­a­na ili oko 4.900 mi­li­jar­di do­la­ra, što je naj­mno­go­ljud­ni­ju ze­mlju sve­ta pri­ma­klo Ja­pa­nu.

Ipak, ako pi­ta­te bi­lo kog Ki­ne­za ka­ko ži­vi, re­ći će da se­be sma­tra si­ro­ma­šnim i da se bo­ri za go­lu eg­zi­sten­ci­ju. Bez ob­zi­ra ka­ko se ko­ti­ra ki­ne­ska eko­no­mi­ja, či­nje­ni­ca je da je nji­hov BDP po sta­nov­ni­ku iza 100 pr­vih ze­ma­lja.

Pe­king je is­pre­se­can mno­štvom auto­pu­te­va. Ima vi­še sto­ti­na nad­vo­žnja­ka gde se pre­pli­ću auto­bu­si i ko­pi­je naj­sa­vre­me­ni­jih li­mu­zi­na, rik­ši i bi­ci­kli­sta.

Lin Vang je­dan od do­ma­ći­na srp­ske de­le­ga­ci­je ka­že da se iz­me­đu be­to­na i sta­kla mo­gu pro­na­ći i ne­ki do naj­lep­ših hra­mo­va, vi­de­ti Za­bra­nje­ni grad, Ki­ne­ski zid, ali i ne­ki do naj­lep­ših hra­mo­va iz drev­ne ki­ne­ske isto­ri­je.

Či­ni se da je ži­vah­na me­tro­po­la naj­di­na­mič­ni­ji deo Ki­ne.

Upi­tan, ko­li­ko je za pro­seč­nog Ki­ne­za u Pe­kin­gu skup ži­vot, Vang ka­že, da je pro­seč­na pla­ta oko 400 evra, dok mi­ni­mal­na ne pre­la­zi 200 evra. Iz­najm­lji­va­nje sta­no­va u užem cen­tru gra­da mo­gu se­bi da pri­u­šte sa­mo bo­lje­sto­je­ći Ki­ne­zi, bu­du­ći da su ce­ne oko 800 evra, dok je kva­drat u no­vo­grad­nji ne­kog od ne­bo­de­ra iz­me­đu 3.000 i 4.000 evra.

Ži­vot je na pe­ri­fe­ri­ji jef­ti­ni­ji i stan mo­že da se iz­naj­mi za 100 do 150 evra.

Prak­sa je, pri­ča Vong, po­što ih je mno­go i za­i­sta je ve­li­ka bor­ba da se sa­ču­va po­sao (što je naj­vi­dlji­vi­je po šo­ping mo­lo­vi­ma gde vas bu­kval­no vu­ku za ru­kav da ku­pi­te ne­ku od ki­ne­skih kr­pi­ca), da u sta­nu ži­vi njih vi­še i ta­ko de­le tro­ško­ve.

Ko­mu­na­li­je za stan od 60 kva­dra­ta ne pre­la­zi me­seč­no 500 ju­a­na, što je oko 5.000 di­na­ra. Stru­ja, im­pul­si za te­le­fon, gre­ja­nje, vo­da mo­gu se pla­ća­ti ta­ko što una­pred za taj me­sec ku­pi kar­ti­ca s od­re­đe­nim bro­jem ki­lo­vat-ča­so­va...

Ka­da se ta ko­li­či­na po­tro­ši ku­pu­je se no­va kar­ti­ca. Oni ko­ji ne­ma­ju nov­ca da „ob­no­ve” ki­lo­va­te, im­pul­se... osta­ju bez sve­ga to­ga, jer elek­tro­di­stri­bu­ci­ja od­mah us­kra­ću­je stru­ju, pre­sta­ju da ra­de te­le­fo­ni, ne­ma vo­de...

Vong is­ti­če da ješko­lo­va­nje ube­dlji­vo naj­sku­plje. Go­di­na stu­di­ja na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu ko­šta i do 7.000 do­la­ra, dok je za ne­ke dru­ge stru­ke u pro­se­ku oko 5.000 do­la­ra.

Pro­blem smo­ga i ve­li­ke vla­ge Pe­kin­ža­ni re­ša­va­ju oze­le­nja­va­njem, pa je je­dan od uno­sni­jih po­slo­va u Pe­kin­gu ba­što­van­stvo. Za nji­ma ne za­o­sta­ju ni pe­ra­či pro­zo­ra po­što ne­ma no­vi­jeg zda­nja u Pe­kin­gu ili Šan­ga­ju ko­ji ni­je od po­da do ne­ba u sta­klu.

Me­seč­na za­ra­da pe­ra­ča je oko 1.200 ju­a­na.

Do­bro pla­ćen po­sao u Pe­kin­gu i Šan­ga­ju da­nas je dr­ža­nje ča­so­va en­gle­skog je­zi­ka gde pro­fe­sor u za­vi­sno­sti od to­ga da li dr­ži in­di­vi­du­al­no ili grup­no, na­pla­ću­je čas od 150 do 300 ju­a­na.

Ja­sna Pe­tro­vić

[objavljeno: 23/05/2010]

Nastavak na Politika...