Izvor: B92, 10.Jun.2014, 18:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamenorezac nasred auto - puta
Mala Kopašnica -- Nišlija Zoran Nikolić (55) strahuje da će mu prinudnim iseljenjem kamenorezačke radnje "Granit mermer", na trasi druge trake auto-puta biti uništena oprema.
Zoran tvrdi da samo dve ubetonirane mašine, koje mogu da budu demontirane isključivo pod nadzorom proizvođača, vrede 340.000 evra.
Za otkup celokupne nepokretne imovine firme i troškove preseljenja ponuđeno mu 240.000 evra što je, kako tvrdi, daleko od realnog.
"Moj otac Profir nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << znao šta je slobodan dan, putovanje ili letovanje. Sve što je u životu zaradio, ulagao je u ovu radnju koju je osnovao pre 50 godina. Bio je pionir u proizvodnji finalnih proizvoda od granita i mermera i prvi privatnik u bivšoj Jugoslaviji koji je kupio potpuno automatizovane mašine za sečenje kamenih blokova, brušenje i poliranje mermera, a kupci su mu dolazili sa prostora od Kladova do Đevđelije", počinje svoju priču Zoran Nikolić. Ovaj magistar građevine je posle 13 godina rada na matičnom fakultetu odlučio da nastavi porodični posao. On na 16 ari placa ima 410 metara kvadratnih pod halama i u njima petnaestak mašina koje su uglavnom automatizovane i zato zapošljava samo jednog radnika. Međutim, u poslednjih godinu dana ima sve manje posla.
"Kupci dođu i kada vide da je radnja između dva gradilišta auto-puta, odu glavom bez obzira, jer ne žele da rizikuju da im ugovoreni posao ne bude isporučen", objašnjava radnik Srđan Vukadinović, a njegov poslodavac dodaje da je u kandžama birokratije.
Posle dopisivanja sa nadležnima i strahovanja da će ostati bez imovine koju procenjuje na milion evra, ne računajući izgubljenu dobit, prvu i poslednju ponudu o eksproprijaciji dobio je jula 2012, dve godine od početka eksproprijacije.
"Nisu mi dali šansu. Tražio sam izmenu trase, ali su to odbili. Sramno malu ponudu za otkup nisam prihvatio, pa su me pre dva meseca tužili sudu. Prvo ročište još nije zakazano, ali bez obzira na to meni je naloženo da se iselim", priča Zoran, koji je u međuvremenu dobio visok krvni pritisak i dijabetes.
On živi u strahu da mu na vrata firme ne zakuca policija, kao što je to učinjeno sa još 60 vlasnika parcela i nekoliko kuća koji nisu pristali na naknadu koja im je ponuđena. Sudski procesi su, posle tri godine, vraćeni na početak, a ročišta se zakazuju na četiri meseca, pa se svemu ne naslućuje kraj. Pojedine porodice još žive u napuklim kućama pored gradilišta, jer nemaju gde.
