Izvor: Večernje novosti, 29.Dec.2012, 22:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kamate za propast

SAMO preduzeća koja uspešno posluju mogu dodatno da se zaduže kod banaka, bez obzira na to da li je reč o klasičnim kreditima ili onima koje pomaže država. Koliko zajmovi za privredu koštaju, bankari uglavnom - kriju! Nema javno dostupnih podataka, već se klijenti pozivaju da svrate do banke „oči u oči“. Jer, kamata zavisi od veličine firme, dosadašnje saradnje sa bankom, finansijske situacije u preduzeću, ali i onoga što se nudi kao garancija za otplatu duga. Zvanični podaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Narodne banke Srbije pokazuju da je prosečna kamatna stopa na investicione kredite na nivou sektora 7 odsto, i to ako je kredit vezan za stranu valutu. Cena je više nego dvostruka, 15 odsto, ako preduzeće zajmi dinare na duži rok. Kod kratkoročnih zajmova, prosečne stope stope su 7,8 odsto za evre, odnosno više od 17 odsto za dinarske kredite. - Da bismo mogli da otplatimo takav kredit, morali bismo bar duplo skuplje da prodamo naš proizvod u odnosu na ono koliko nas košta njegova proizvodnja - kaže, za „Novosti“, Saša Novaković, vlasnik firme „FIM“ iz Trstenika, koja se bavi proizvodnjom bebi opreme. - To znači da veleprodajna cena mora da bude 100 odsto viša u odnosu na proizvođačku, što je nemoguće. Jer, samo u tom slučaju, imali bismo dovoljno da platimo troškove radnika, struje, ratu kredita, razliku u kursu, amortizaciju mašina i da nam ostane od 20 do 30 odsto zarade koju bismo uložili u novu proizvodnju.SVUDA JE JEFTINIJE KREDITI privrednicima u zemljama Evropske unije i te kako su jeftiniji u odnosu na one u Srbiji. To su u periodu pre krize obilato koristila i ovdašnja preduzeća „preskačući“ domaće banke i zadužujući se direktno u inostranstvu. Kamatne stope u EU, prema poslednjim podacima, kreću se od 2,12 do 4,9 odsto, već u zavisnosti od roka, namene i ukupnog iznosa kredita. U okruženju je, takođe, povoljnije nego kod nas. Tako je cena zajmova u kunama u susednoj Hrvatskoj ispod 10 odsto, gotovo na nivou na kome se ovde odobravaju krediti vezani za evro. Mimo kamatne stope, najveći problem kod zaduživanja je obezbeđenje takvog kredita. - Svi traže zalogu, hipoteku ili garanciju - kaže Novaković. - Kada kupite mašinu na lizing, ona je na neki način založena i ne možete da je iskoristite ponovo za obezbeđenje kredita. Ako nemate nekog finansijski „jakog“ prijatelja koji će dati garanciju za vas, preostaje vam jedino da stavite hipoteku na sopstvenu kuću. Obezbeđenje kredita je veliki problem. Novaković ističe da je idealan kredit onaj koji se dobija preko Fonda za razvoj. Ovi krediti, inače, važe za najpovoljnije na tržištu. Na zajmove na duži rok preko Fonda mogu da računaju samo firme koje posluju sa profitom. Tako investicioni kredit uz valutnu klauzulu, sa rokom do pet godina, može da se dobije i po stopi od 2,8 odsto, ako je obezbeđen garancijom ili avaliranom menicom banke. Za ostale slučajeve kamata je 4,5 odsto. Kod kratkoročnih zajmova, koji moraju da se vrate za godinu, odnosno dve, nije izričito naglašeno da firma ne sme da ima gubitke u poslednje dve godine. Kamata je tri, odnosno 4,5 odsto. Ovi uslovi važili su za ovogodišnji program kreditiranja Fonda za razvoj. Koliko sredstava i po kojoj ceni će biti plasirano u 2013. tek treba da bude poznato. - Cena kapitala u Srbiji i sve kamate na kredite, izuzev Fonda za razvoj i subvencionisanih zajmova države, za srpsku privredu su neizdrživi - ukazuje i Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije. - Firmama ne omogućavaju ni puko preživljavanje. Kada je reč o subvencionisanim kreditima, i u 2013. bi država trebalo da pomogne privrednicima da plate kamate na zajmove za održavanje likvidnosti. Doduše, na njih mogu da računaju samo najbolji dužnici.PRAVI TROŠAK KOLIKE su, zaista, kamate za privrednike, bankari ilustruju jednostavnim primerom: na iznose subvencionisanih kamata treba dodati još oko pet odsto, koliko „pokriva“ država. Tako bi dinarski zajmovi koštali više od 16 odsto, a oni vezani za evro oko osam procenata godišnje. - Država je ove godine izdvojila 1,3 milijarde dinara za subvencionisanje kamata po ovim kreditima - rečeno je „Novostima“ u Ministarstvu finansija i privrede. - Sledeće godine planira se nastavak ovog programa, a uredba sa uslovima pod kojima će preduzeća moći da koriste kredite biće objavljena početkom 2013. godine. Ove godine, ko je imao sreće da zajmi „parče“ od 1,1 milijarde evra, koliko su banke u 2012. plasirale pod subvencionisanom kamatom, mogao je jeftinije da prođe. Kamatne stope na ove kredite bile su na nivou referentne kamatne stope za dinare, odnosno 11,25 odsto, i 3,5 odsto za devize, ali je rok otplate bio do 18 meseci.ŠTA JE PRIHVATLJIVO MAKSIMALNA prihvatljiva kamatna stopa za nas privrednike je do 5 ili 6 odsto - smatra privrednik Saša Novaković. - Preko toga nema ekonomske računice. Šta god da kupite za tako skup kredit, materijal ili mašine, ne možete da ga isplatite. Niko nema takvu razliku u proizvođačkoj i prodajnoj ceni.

Nastavak na Večernje novosti...