Izvor: B92, 28.Okt.2014, 18:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako oporaviti Srbiju?
Učesnici Međunarodne konferencije "Socijalne posledicema ekonomskih politika na zapadnom Balkanu" imali su podeljena mišljenja o merama koje preduzima Vlada.
Pojedini učesnici skupa, koji su pokušali da odgovre na pitanja kako pronaći puteve za ekonomski oporavak, stvoriti nova radna mesta i smanjiti siromaštvo u nepovoljnom fiskalnom ambijentu, smatraju da će mere vlade dati rezultate, dok su drugi skloniji da veruju da će efekti biti nedovoljni.
Predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da je donošenje reformskih zakona počelo da daje rezultate i da poslodavci smatraju da će mere koje preduzima vlada poboljšati ukupan privredni ambijent u zemlji. Atanacković je naglasio da se procenjuje da će kao posledica gašenja preduzeća u restrukturiranju posao izgubiti oko 50.000 zaposlenih.
"Sasvim je normalno da ljudi ostaju bez posla i to je svuda u svetu tako, ali je problem ako nemaju alternativu da se zaposle na nekom drugom mestu", rekao je Atanacković.
On smatra da će u vremenu koje sledi zajednički nastup poslodavaca i sindikata prema državi biti mnogo češći jer im je sve više interesa zajedničko. Prema njegovom mišljenju država bi trebalo da uredi privredni ambijent na način da malim preduzećima smanji opterećenja i olakša poslovanje.
Naučni saradnik Instituta za evropske studije Goran Nikolić smatra da će najavljeno otpuštanje ljudi iz javnog sektora biti teško sprovodivo, navodeći da nije tačna "mantra" da u tom sektoru ima viška zaposlenih, naročito u oblasti zdravstva i školstva. Osim zaposlenih u javnim preduzećima, nigde u javnom sektoru nema viška i te cifre su uporedive sa drugim zemljama u okruženju, kao što su Hrvatska i Crna Gora, koje imaju daleko više zaposlenih u toj oblasti.
Sve mere koje se preduzimaju i koje uostalom preporučuju i neke međunarodne finansijske institucije, teže ka stabilnosti, rekao je Nikolić. I stanje smrti je vrlo stabilno, ali je pitanje da li je to ono što želimo da postignemo, ilustrovao je on.
Nikolić smatra da će problem nezaposlenosti u Srbiji sasvim sigurno biti rešen za 10 do 15 godina, jer će zbog niskog nataliteta, na tržištu rada biti toliko malo ljudi, da nema razloga za brigu - da li će naša deca imati gde da se zaposle? On očekuje da će država 31. decembra ove godine saopštiti kako je uvidela da su joj neka preduzeća strateški važna i da će nastaviti da ih podržava.
Prema njegovom mišljenju ključne mere koje bi u državi trebalo preduzeti odnose se na subvencije i kurs dinara. On se zalaže da se subvencije ne ukidaju već ulažu tamo gde su potrebne, dok bi domaću valutu morali da prilagodimo dešavanjima na svetskom tržištu, inače ćemo imati problem sa celom privredom.
Sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović je istakao da će smanjenje plata i penzija napraviti neke uštede i možda spasiti zemlju bankrotstva na nekoliko meseci, ali se još ne vidi šta će vlada preduzeti kako bi se problemi dugoročno rešili. Mihajlović smatra, da sindikalne procene govore da će 80.000 ljudi ostati bez posla i to će biti posledica gašenja preduzeća u restrukturiranju.
On je mišljenja, da nije ključni problem veliki broj zaposlenih u javnom sektoru, već veoma mali broj zaposlenih u realnom, gde trenutno radi oko 350.000 ljudi. To ukazuje da bi trebalo raditi na tome da se poveća broj zaposlenih u realnom sektoru i da je to jedino rešenje koje bi moglo da reši nezaposlenost.
Mihajlović je ukazao i da u našoj zemlji nema pravog socijalnog dijaloga, jer o čemu god da se diskutovalo na Socijalno ekonomskom savetu, na kraju je presudila vlada.
Ekonomski novinar i konsultant Tanja Jakobi veruje da je pitanje obrazovanja najvažnije, jer bez kvalitetnog obrazovanja nema ni ekonomskog rasta, ni izlaska iz siromaštva i krize.
Ona je ukazala da se u našoj zemlji ne vodi dovoljno računa da je u svetu na delu globalizacija radne snage, i ukoliko ne unapredimo obrazovni sistem, izgubićemo trku sa svetskim tržištem rada.
Međunarodna konferencija o socijalnim posledicama ekonomskih politika na zapadnom Balkanu održana je u organizaciji Međunarodnog centra Ulof Palme i Fondacije Fridrih Ebert.
