Izvor: N1 televizija, 01.Nov.2018, 18:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakav je kvalitet hrane u Srbiji i kakve su kontrole
Šta definiše kvalitet proizvoda na tržištu Srbije, šta kompanije rade da bi osigurale kvalitet svojih proizvoda, kakve su kontrole i koliko potrošači veruju u domaće proizvode - to su bele teme okruglog stola koji se bavio bezbednošću i kvalitetom hrane.
Izvor: N1
Potrošači u Srbiji veruju u kvalitet domaćih proizvoda, kažu u udruženju potrošača. Tome je doprinelo i saznanje da su neki poznati strani brendovi na srpsko i tržišta istočne Evorpe plasirali >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << proizvode lošijeg kvaliteta. Iako su nova pravila u deklarisanju hrane stupila na snagu u julu, domaći potrošači o tome još ne znaju dovoljno.
"Na deklaracijama, potrošači na žalost još uvek gledaju samo rokove, a na nutritivne vrednost pažnju obraćaju samo lica koja imaju zdravstvenih problema, pa im je bitno da znaju koliko namirnica ima masti ili šećera", kaže Vera Vida iz Centra potrošača Srbije.
Proizvođači prehrambenih proizvoda obavezni su da ispune uslove iz 25 pravilnika o kvalitetu i bezbednosti hrane, koji se stalno usklađuju sa propisima u Evorpskoij uniji.
"Analize se vrše na osnovu analize rizika i obavljaju se planski. Subjekti u poslovanju hranom koji tek počinju da rade, koji su imali više neusaglašenih, neispravnih uzoraka, biće češće kontrolisani", kaže Nenad Dolovac iz Ministarstva poljoprivrede.
Iako ne spada u osnovne namirnice, kafa je među proizvodima koje se svakodnevno troše, zbog čega je itekako važno kako se kontroliše kvalitet tog proizvoda.
Proizvođači moraju da ispune uslove iz čak 16 pravinlika o kvalitetu i bezbednosti, a pre devet meseci na svakom pakovanju kafe obavezna je i akcizna markica.
"Onaj ko ispuni sve te uslove, taj može da stavi na policu kvalitetan prozovd, ali znamo da taj kvalitetan proizvod nosi i neku drugu cenu. Smanjen je pritisak no name brendova na pijacama", kaže Andrej Bele iz Grand kafe.
Da li je cena je merilo kvaliteta i kada je u pitanju hleb? Niska kupovna moć u Srbiji naterala je pekare da veknu hleba sava prodaju i za 20 dinara.
"Naši potrošači nas pitaju šta je u tom hlebu kad on košta 20, 25 dinara. Šta su tu stavili. Mi nismo tu imali odgovor zato što se u većini slučajeva taj hleb prodaje bez neke kese neke deklaracije, a deklaracija je istaknuta u samom objektu. Hleb od 100 ili 110 dinara prdstavlja luksuz za prosečnog potrošača", rekao je Miloš Marković iz kompanije "Don don".
Tehnolozi u industriji hleba u ovakvim ekonomskim uslovima i u situaciji kada se pšenica otkupljuje na osnovu kvantiteta, a ne kvaliteta, postižu maksimalne rezultate i hleb koji jedemo je bezbedan, poručuju pekari.
Cena nije pokazatelj kvaliteta domaćeg ulja.
"U slučaju ulja neka bude to moje lično viđenje, čak i kad cena varira, kvalitet ne odstupa, zato što su zahetvani kriterijumi toliko strogi da je nemoguće da se ne sprovedu", ocenio je Predrag Nenin iz kompanije "Dijamant".
Prerađivači kao največe probleme ističu neinofrmisanost potrošača kako o deklaracijama na prehrambenim proizvodima, tako i o tome kako rade inspekcije i kako se kontrolišu proizvodnja i uvoz.
.jpg)
