Izvor: B92, 17.Apr.2013, 10:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kada ste u minusu, banka je u plusu

Beograd -- Čak trećina kamate koji građani plaćaju za korišćenje dozvoljenog minusa predstavlja zaradu banke, piše Blic.

Kod ovih pozajmica banke najviše zarađuju jer marže u proseku iznose i do 10 odsto.

Koliko je to najbolje se može videti ukoliko se uporede sa maržama kod ostalih kredita, gde su one dva pa i do tri puta manje, pa samim tim i profit banaka.

"Kod dozvoljenog minusa, kao i kod drugih kreditnih proizvoda visina kamatne stope >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zavisi od cene izvora sredstava za konkretan proizvod, ali i od drugih faktora kao što su obavezne rezerve banke prema NBS, troškova rizika određenog plasmana. Svi ti faktori utiču da banke među sobom imaju različite kamatne stope za krajnjeg korisnika", ističe za “Blic” Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

Prema poslednjim podacima Evropske centralne banke, prosečna kamata na dozvoljenu pozajmicu u državama evrozone prošle godine bila je 7,92 odsto. Kod nas prosek je 33,78 odsto. Raspon u ceni korišćenja popularnog minusa kreće se od 26 odsto do čak 41 odsto za godinu dana. Naravno, najskuplji je odlazak u nedozvoljenu zonu, koja je kod nekih banaka i duplo skuplja.

Na cenu pozajmice, međutim, utiče i inflacija. Bankari kažu da dok god budemo imali visoku inflaciju i cena pozajmica biće tolika.

"Marža, kao zarada banke je relativna stvar. Svaka banka je kalkuliše za sebe shodno izvorima finansiranja, kašnjenju u otplati i rezervacijama koje imaju po tom osnovu, kao i operativnim troškovima" - objašanjavaju za „Blic“ u Eurobanci.

U strukturi cene korišćenja minusa najveći deo odnosi se na izvor odakle banka odobrava ovaj kredit. Ona je zapravo čini najveći deo cene.

"Banke koje raspolažu sa jeftinijim izvorima u dinarima, to jest klijentima koji primaju platu preko njih, preduzećima koje imaju velike dinarske iznose u prometu po računima, imaju mogućnost da ponude jeftinije kredite u dinarima, gde spada i dozvoljeni minus", kažu u Eurobanci.

Ipak, ono što takođe utiče na cenu minusa, ali i drugih kredita jesu nenaplativi krediti, koji u Srbiji imaju trend rasta.

U Srbiji ima 4,5 miliona korisnika tekućeg računa, a 253.990 je u kašnjenju. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, docnja koja podrazumeva kašnjenja preko 60 dana, od ukupnog broja kredita krajem prošlog meseca iznosila je 12,2 odsto kod građana. I dok je najveće kašnjenje kod otplate lizinga 15,1 odsto, najmanje je kod u pokrivanja dozvoljenog minusa - 8,2 odsto.

Nastavak na B92...