Izvor: Blic, 17.Apr.2013, 07:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad vi odete malo u minus, banka ode mnogo u plus

Čak trećina kamate koji građani plaćaju za korišćenje dozvoljenog minusa predstavlja zaradu banke. Kod ovih pozajmica banke najviše zarađuju jer marže u proseku iznose i do 10 odsto. Klikni za uvećanje (+)

Koliko je to najbolje se može videti ukoliko se uporede sa maržama kod ostalih kredita, gde su one dva pa i do tri puta manje, pa samim tim i profit banaka.

- Kod dozvoljenog minusa, kao i kod drugih kreditnih proizvoda visina kamatne stope zavisi od cene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izvora sredstava za konkretan proizvod, ali i od drugih faktora kao što su obavezne rezerve banke prema NBS, troškova rizika određenog plasmana. Svi ti faktori utiču da banke među sobom imaju različite kamatne stope za krajnjeg korisnika - ističe za “Blic” Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

Prema poslednjim podacima Evropske centralne banke, prosečna kamata na dozvoljenu pozajmicu u državama evrozone prošle godine bila je 7,92 odsto. Kod nas prosek je 33,78 odsto. Raspon u ceni korišćenja popularnog minusa kreće se od 26 odsto do čak 41 odsto za godinu dana. Naravno, najskuplji je odlazak u nedozvoljenu zonu, koja je kod nekih banaka i duplo skuplja.

Čekovi instrument preživljavanja

Čekovi su u Srbiji odavno prestali da budu instrument plaćanja, već su postali „instrument kredita“.

Ukupan promet čekovima u Srbiji u prva tri meseca ove godine bio je oko 10,06 milijardi dinara, dok je broj čekova u tom periodu bio 2.243.277, pokazali su podaci Udruženja banaka Srbije.

I promet i broj čekova raste u odnosu na ranije godine.

Na cenu pozajmice, međutim, utiče i inflacija. Bankari kažu da dok god budemo imali visoku inflaciju i cena pozajmica biće tolika.

- Marža, kao zarada banke je relativna stvar. Svaka banka je kalkuliše za sebe shodno izvorima finansiranja, kašnjenju u otplati i rezervacijama koje imaju po tom osnovu, kao i operativnim troškovima - objašanjavaju za „Blic“ u Eurobanci.

U strukturi cene korišćenja minusa najveći deo odnosi se na izvor odakle banka odobrava ovaj kredit. Ona je zapravo čini najveći deo cene.

- Banke koje raspolažu sa jeftinijim izvorima u dinarima, to jest klijentima koji primaju platu preko njih, preduzećima koje imaju velike dinarske iznose u prometu po računima, imaju mogućnost da ponude jeftinije kredite u dinarima, gde spada i dozvoljeni minus - kažu u Eurobanci.

Ipak, ono što takođe utiče na cenu minusa, ali i drugih kredita jesu nenaplativi krediti, koji u Srbiji imaju trend rasta.

U Srbiji ima 4,5 miliona korisnika tekućeg računa, a 253.990 je u kašnjenju. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, docnja koja podrazumeva kašnjenja preko 60 dana, od ukupnog broja kredita krajem prošlog meseca iznosila je 12,2 odsto kod građana. I dok je najveće kašnjenje kod otplate lizinga 15,1 odsto, najmanje je kod u pokrivanja dozvoljenog minusa - 8,2 odsto.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...

B92: Kada ste u minusu, banka je u plusu

S media: Kamate od kojih boli glava: Kada vi odete malo u minus, banka ode mnogo u plus

Kamatica.com: Kad vi odete malo u minus, banka ode mnogo u plus