Izvor: B92, 17.Apr.2013, 22:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trgovačke marže "zidaju" cene

Beograd -- Koliko na prodaji određenog proizvoda zarađuju trgovci "poslovna je tajna", ali koliki je njihov "kolač" nagoveštavaju razlike u cenama istih proizvoda.

Dok se neki zadovoljavaju maržom od desetak odsto, neki ne prodaju robu ukoliko im profit nije bar 150 odsto.

Njihovi "apetiti" sigurno su veći, ali ih u tome ograničava prazan džep prosečnog kupca. Trgovinski lanci u Francuskoj, Engleskoj ili Austriji, našli su računicu da im je isplativo čak i kada je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << razlika između nabavnih cena i onih na rafu- tri do četiri odsto.

Zato recimo patike poznatih dobavljača mogu i do 40 odsto jeftinije da se nađu u Beču nego u Beogradu. Slična priča je i sa brendiranim čizmama, pantalonama, jaknama...

U Asocijaciji potrošača Srbije APOS-u, smatraju da država ne treba uredbama da reguliše visinu marže, već da stvara uslove za razvoj konkurencije. Tvrdnje da kod nas nisu isti uslovi kao u Evropi za razvoj konkurencije služe samo kao izgovor. " Na cene utiču i preskupa i neefikasna država, monopoli, korupcija, skupa i nekvalitetna domaća proizvodnja, nepostojanje standarda, neinformisani potrošači, i još mnogo toga".

Deo "kolača“ domaćih prehrambenih trgovaca takođe je "teži“ nego kod njihovih evropskih kolega, pišu Novosti.

To potvrđuje i poslednje ispitivanje tržišta. Kako je utvrđeno, marže čak i na osnovnim namirnicama bile su višestruko veće od onog što se prikazivalo. Trgovačka zarada na brašnu u pojedinim trgovinskim lancima iznosila je i do 55 odsto, na šećer 35, na ulje 33, a na mleko i do 20 odsto.

Proizvođači tvrde da su nemoćni, jer ne utiču na trgovačke marže, osim u vidu preporuke. Potrošači veruju da su za visoke cene namirnica, ali i garderobe i obuće, u našoj zemlji, najodgovorniji trgovci, koji zarađuju i do šest puta više nego njihove kolege u Evropi.

U Ministarstvu trgovine Srbije kažu da se pitanje marži može posmatrati dvojako. Prvo, obračun marže može se izvesti iz finansijskih izveštaja, ukrštanjem prihoda od prodaje sa nabavnom vrednošću prodate robe.

"Ono što se, međutim, na prvi pogled ne vidi, a knjigovodstveno evidentira kroz druge transkacije, to su dodatni rabati, dodatna plaćanja za punjenje rafa i slično, koji se kategorišu kao finansijski prihodi", naglašava Dragovan Milićević, ekonomista i državni sekretar Ministarstva trgovine Srbije.

Nastavak na B92...