Izvor: B92, 21.Feb.2010, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftinim kreditima do većeg izvoza
Beograd -- Privrednici u Srbiji traže od države da im obezbedi jeftinije kredite kako bi povećali izvoz.
Srbija je, tradicionalno, mnogo veći uvoznik nego izvoznik. Istina, prošle godine spoljnotrgovinski deficit je smanjen, ali zbog globalne ekonomske krize. Predstavnici vlasti tvrde da će ove godine mnogo više podržavati izvozno orjentisana preduzeća.
Jedna od prvih mera je ta što će preduzeća, za izvozne poslove, moći da dobiju povoljne kredite u iznosu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i do osam miliona evra, što je duplo više nego prošle godine.
Primer kompanije "Metalac” iz Gornjeg Milanovca je u Srbiji, još uvek, pre izuzetak nego pravilo. Oni su gotovo celokupnu godišnju proizvodnju unapred prodali kupcima u inostranstvu. Posle 35 godina prisustva na američkom tržištu nedavno su odlučili da u Americi otvore i nov proizvodni pogon.
Ipak, naš izvoz je i dalje daleko ispod potrebnog, kaže Milorad Vranjevac iz konfekcije "Ledžend".
"Ako hoćemo realno, naša privreda kao privreda nije konkurentna za ozbiljnije privrede svetske. Tu je potrebna pomoć države”, smatra Vranjevac.
Mirko Todorović iz konfekcije "Todor" kaže da je problem srpske ekonomije, pored nekonkurentnosti, i loša standardizacija.
"Ne samo što je odsust’vo nekonkurentne proizvodnje razlog našeg lošeg izvoza, nego loša standardizacija. Vi na zapadu možete prodati ono što je standardno, a tek onda ono što je konkurentno po ceni”, podseća on.
"Zašto bismo jeftino prodavali gotove poljoprivredne proizvode, zašto ih ne bismo prerađivali. Mislim da je to najveća šansa srpske privrede”, ocenjuje Todorović.
Spoljnotrgovinski deficit Srbije u 2009. godini iznosio je 5,2 milijarde evra. A i to je za 40 odsto manje nego 2008. godine.
Statistika ukazuje da je u Srbiji na prvom mestu, po izvozu, industrija osnovnih metala, a odmah za njom industrija prehrambenih proizvoda, a da su naša najveća izvozna tržišta Evropska unija i zemlje CEFTA.
Ekonomisti kažu da bez pomoći države taj bilans ne može da se popravi.
Dragomir Janković iz Evropskog ekonomskog instituta kaže da država treba da stimuliše proizvodnju.
"Firme žele da izvoze. Država treba određenim mehanizmima da stimuliše proizvodnju. Definitivno mi na ovom tržištu smo, ako krenemo od izvora sredstava i kredita, u startu nepovoljniji u donosu na okruženje”, ocenjuje on.
Ekonomiski analitičar Mahmud Bušatlija smatra da je loše što se budućnost srpske industrije vezuje samo za jednu oblast – auto industriju.
"Reći da je naša budućnost u auto industriji je prilično neodgovorno. Navodi da se mi oslanjamo na nešto što se u svetu niko ne oslanja. Sa druge strane to nije visoko akumutaltivna industija nigde u svetu. Pa recimo hrana, voda, zelene tehnologije”, poručuje on.
Da bi poljoprivreda mogla da bude naša izvozna prilika potvrđuje i podataka o prošlogodišnjem rekordnom izvozu kukuruza, od oko 1,6 miliona tona. Poljoprivreda je i jedina grana gde beležimo pozitivan rezultat u trgovini sa svetom. Više prodamo nego što kupimo.
Vasa Lekić iz kompanije "FudLend" smatra da takvu poziciju treba iskoristiti.
"U ovom trenutku Srbija, kao jedna agrarna zemlja, mora da formira jednu agrarnu politiku, koja će vući i seljaka i prerađivača da što više plasiraju svoj proizvod, jer mi imamo te potencijale”, navodi on.
Inostrana tržišta, zbog sankcija, građevinari i tekstilci su odavno izgubili. Da bi se naše firme ponovo vratile, kažu stručnjaci, i uopšte da bi poboljšali celokupan izvoz, nedostaje nam cenovna konkurentnost, bolji kvalitet, atraktivniji dizajn i pomoć države onima koji imaju šanse da prodaju robu ili uslugu.
.jpg)
