Izvor: B92, 24.Mar.2012, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborna obećanja loša po budžet
Beograd -- Članovi Fiskalnog saveta apelovali su na sve političke stranke da tokom izborne kampanje ne daju nerealna obećanja koja mogu dodatno da ugroze javne finansije.
Reč je o predlozima koji podrazumevaju smanjenje nekih poreza ili povećanje rashoda, pojašnjava se.
Situacija je već dovoljno ozbiljna, kaže se u njihovom saopštenju. Državna dugovanja će do kraja godine preći 50 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Ekvivalent toj meri je povećanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << PDV-a od čak pet procentnih poena. U moru pesimističnih postoji ipak i jedna optimistika računica. Ukoliko „Fijat” ove godine proizvede 30.000 automobila po ceni od 15.000 evra i ako trećina komponenti bude domaća to će uticati na rast bruto domaćeg proizvoda za oko 0,5 odsto.
Probijanje granice javnog duga od 45 odsto BDP-a nije kratkoročnog karaktera, pa takvo stanje zahteva od budućeg saziva skupštine i vlade hitne mere i to već uz rebalans budžeta za ovu godinu, koje će predviđati oštro rezanje rashoda, ali i delimično povećanje prihoda, upozoravaju iz Fiskalnog saveta.
Prioritet buduće vlade, bez obzira na to koje će je stranke činiti, mora da bude osetno i naglo smanjenje minusa u budžetu, kako bi se usporio, a potom i zaustavio rast javnog duga, napominju. To je i zakonska obaveza kreatora ekonomske politike, ali i uslov za produženje aranžmana sa MMF-om, nastavak evrointegracija i što je najvažnije – to je suštinski uslov za sprečavanje dužničke krize zemlje, dodaju.
Stoga Fiskalni savet upozorava da svaki predlog u izbornoj kampanji o jednostranom smanjivanju prihoda ili povećanju rashoda vodi dodatnom povećanju manjka u budžetu, umesto njegovom smanjenju, što je u situaciji u kojoj se zemlja nalazi, neodrživo zaključuju i dodaju da se neće oglašavati u toku predstojeće kampanje.
Ono što ovoga puta nisu rekli jeste da će se zbog manjeg privrednog rasta pojaviti dodatan jaz u kasi. Prema njihovim ranijim računicama, ta „rupa” će biti od 30 do 35 milijardi dinara.
Uz to, novi ministar finansija moraće da nađe još dodatne četiri milijarde dinara, koliko će budžet koštati eventualno smanjenje poreza na zarade, izračunali su autori „Kvartalnog monitora”.
Ukoliko bi se išlo na veća rasterećenja, pa bi se, na primer, i porezi i doprinosi smanjili za trećinu, jaz u kasi bio bi veći od 100 milijardi dinara, kaže Milojko Arsić, urednik ove publikacije.
"Ukoliko se ništa ne preduzme sledi nam krah javnih finansija i siguran put ka grčkom scenariju" , upozorio je Arsić.
Inače to nije prvi put u poslednjih nekoliko godina da se opravdanost neke inicijative posmatra kroz prizmu ugroženosti javnih finansija. Treba reći i to da se premijer dva puta suprotstavio nekim predlozima s obrazloženjem da to može da dovede do kraha javnih finansija. Prvi put na početku mandata kada je van snage stavio opšti kolektivni ugovor, kojim se plate zaposlenima u javnom sektoru povećavaju za oko 20 odsto i drugi put, početkom prošle godine kada su prosvetari tražili značajan rast ličnog dohotka.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, ne uzbuđuje se zbog ovih predizbornih obećanja, niti ih ozbiljno shvata. Ne verujem da će biti ispunjena, kaže.
Skeptičan je i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. Pred svake izbore slušamo ista obećanja, podseća. Kaže i to da je zagovornik smanjenja PDV-a na opremu za bebe, kao i da je protiv povećanja PDV-a.
A recept da Srbija ne krene putem Grčke je u smanjenju rashoda u budžetu, a ne povećanju prihoda, zaključuje.
Pogledaj vesti o: Izbori
