Izvor: Politika, 26.Okt.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inflacija raste u godini pred izbore
Neprijatno iznenađenje za MMF je to što sve ukazuje da će i dogodine rast cena biti veći od nivoa koji je planirala NBS. – U Srbiji su inflatorna očekivanja zasnovana na tome da li će Vlada trošiti više zbog socijalnih pritisaka, ali i približavanja izbora
Prevario se Albert Jeger, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda, kada je nekoliko nedelja pre početka pregovora sa Vladom Republike Srbije rekao da dnevni red šeste runde ni za koga neće biti iznenađenje. Po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dolasku u Srbiju, sam je bio najviše iznenađen, jer se osim rebalansa budžeta za ovu i fiskalnog okvira za narednu godinu, za pregovaračkim stolom raspravljalo o još jednoj temi – inflaciji. Ne brine Međunarodni monetarni fond, tvrde učesnici pregovora, samo to što će rast cena ove godine probiti gornju granicu od planiranih osam odsto. Neprijatno iznenađenje za članove vašingtonske misije bilo je to što sve ukazuje da će i dogodine rast cena biti veći od nivoa koji je planirala Narodna banka Srbije (4,5 plus, minus 1,5 odsto).
Jer, neka poskupljenja cena pod državnom kontrolom odložena su za sledeću godinu, a dodatni pritisak biće i povećanje tražnje, odnosno to što će plate i penzije biti odmrznute pa će narod imati više novca da kupuje. Za razliku od prve polovine ove godine, kada zbog male tražnje i zamrznutog standarda trgovci nisu mogli da dižu cene, dogodine centralna banka neće imati takvog saveznika u odbrani svog osnovnog cilja.
Takođe, za pregovaračkim stolom našao se i predlog rebalansiranog budžeta za ovu godinu, prekrojen po znatno drugačijem receptu nego što je MMF pre nekoliko nedelja sugerisao. Pa je tako umesto šest milijardi, preraspodeljeno nešto malo više od 16 milijardi dinara. Srpska vlada se dosetila kako da minus u budžetu zadrži na dogovorenom nivou od 4,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, a da obezbedi novac za povećanu potrošnju. I to tako što su, zahvaljujući inflaciji prilivi u budžet povećani. Sudbina ovako prekrojenog budžeta zavisiće od toga da li će MMF insistirati da minus u konsolidovanom budžetu ne pređe 150 milijardi dinara ili će se držati procenta od 4,8 odsto BDP-a koji otvara veći prostor za potrošnju.
– Tek je početak pregovora, pa je to pitanje ostalo bez odgovora – objašnjava jedan od učesnika u razgovorima dve delegacije.
Takođe, Međunarodni monetarni fond nije korigovao procenu ekonomskog rasta od 1,5 odsto kada je o ovoj godini reč, iako se članovi Vlade Srbije nadaju da će on biti nešto veći od očekivanog. Da nije svejedno koja će se procena naći na stolu svedoči i ovih dana nekoliko puta ponovljena računica da veći ekonomski rast otvara i veći prostor za potrošnju.
Međutim, da veća inflacija nije bila baš toliko iznenađenje za učesnike u pregovorima svedoči i Pismo o namerama koje su pre nešto manje od mesec dana (po završetku pete runde pregovora) potpisali premijer, guverner i ministarka finansija. U ovom dokumentu se navodi da rizik od povećanja cena u drugoj polovini godine može da bude uzrokovan lošom žetvom i povećanjem cena poljoprivrednih proizvoda. Istina, u pismu nije izražena zabrinutost da će taj pritisak biti toliki da probije gornju granicu od osam odsto za ovu godinu, kao i šest odsto za sledeću.
Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, zato očekuje da će Narodna banka morati da koriguje svoj cilj kada je o inflaciji za sledeću godinu reč.
– Za koliko, to je sada nemoguće reći. Ali jednokratna povećanja cena struje, gasa, komunalija nisu toliko važna. Sa druge strane, povećanje plata, cena potrošnih dobara i usluga i čak veće kamate... sve će to uticati na ubrzanje inflacije. Ključno je da su značajno podstaknuta inflatorna očekivanja, tako da će postojati stalni pritisak na rast plata i drugih dohodaka i stoga i cena. Nasuprot tome stoji stagnantna proizvodnja, tako da preti stagflacija, odnosno stagnacija proizvodnje uz ubrzanje inflacije. Osim ako brža inflacija ne povuče proizvodnju, što se može dogoditi ako se poveća uvoz – objašnjava Gligorov dodajući da će od svih tih očekivanja zavisiti i sa kojom će se inflacijom računati kada se bude sastavljao budžet za 2011. godinu.
U Srbiji su, dodaje Gligorov, inflatorna očekivanja zasnovana na onome što se očekuje da će činiti fiskalne vlasti, odnosno na tome da li će Vlada težiti da troši više, kako zbog socijalnih pritisaka, tako i zbog približavanja izbora.
Isto misli i profesor Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera. Stopa inflacije u velikoj meri zavisiće od toga koliko će Vlada moći da se odupre pritiscima za dodatno povećanje plata i penzija, kao i većim subvencijama privrede.
– Loša je kombinacija to što u Srbiji imamo restriktivnu monetarnu politiku i ekspanzivnu fiskalnu politiku. Jer, kad NBS zategne stege, to osete svi građani, a kad vlada popusti kaiš, odnosno poveća potrošnju, to se odrazi samo na neke. Zato je bolje voditi obrnutu politiku – objašnjava Arsić.
Baš zbog inflacije u sledećoj godini bilo bi bolje da MMF tokom ovih pregovora nivo minusa u državnoj kasi ne veže za procenat, već za apsolutni iznos od 120 milijardi dinara. Međutim, Arsić se boji da se to neće dogoditi.
A. Nikolić
objavljeno: 27.10.2010.
.jpg)
