Izvor: B92, 26.Nov.2011, 05:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li šanse da se spreči krah evra
I doskora nedodirljiva Nemačka, tvrda u uslovljavanju pomoći EU prezaduženim zemljama, konačno je shvatila da kriza nagriza i njenu moćnu privredu.
Nemačka u četvrtak prvi put nije uspela da proda celu emisiju državnih obveznica.
To je primoralo nemačku kancelarku Angelu Merkel da sazove hitan sastanak čelnika tri najmoćnije zemlje EU - Nemačke, Francuske i Italije. Merkelova, Nikola Sarkozi i Mario >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Monti dogovorili su doskoro nezamisliv scenario, a to je da stvore zajedničku fiskalnu Uniju.
Analitičari najuglednijih evropskih listova ističu da je Merkelova počela da popušta u vezi sa idejom emitovanja evroobveznica, što se pominje kao jedino rešenje za spas evrozone i pokrivanje dugova najugroženijih zemalja. Podsetimo i da je vrednost evra u četvrtak značajno pala na 1,3316 vrednosti dolara, što je najniža vrednost još od 6. oktobra.
Recesija u Evropi neizbežna
Institut za međunarodne finansije, vodeća međunarodna bankarska organizacija, ocenila je da se stanje u evrozoni naglo pogoršava i da je recesija već izvesna. "Ekonomija je skliznula u stanje za koje smatramo da se može nazvati recesijom i da će samo povećati budžetske manjkove i dodatno oslabiti kvalitet imovine banaka", tvrdi Institut.
Strani analitičari navode da je na sastanku Nemačka naglasila da želi da promeni evropski ustav kako bi bile uvedene strože kazne za one koji krše odredbe pakta o stabilnosti.
Ipak, veliki broj stručnjaka ne isključuje ni mogućnost propasti evrozone i sloma evra. Tako velika švajcarska banka Kredi Svis predviđa da je slom evra vrlo moguć, i to već sredinom januara. Analitičari švajcarske banke navode da će se kriza u evrozoni ozbiljno odraziti i na do sada jake finansije Francuske i Nemačke.
Švajcarci kažu da, ukoliko se ne dogodi nešto "revolucionarno" u razmišljanju čelnika EU, može se očekivati poplava krize, od koje niko neće biti pošteđen.
Da je situacija u evrozoni ozbiljna, ukazuje i podatak koji je objavio dnevnik "Volstrit džurnal" da su privatna lica i kompanije povukli milijarde evra sa depozita u bankama problematičnih zemalja zone evra, što može da ugrozi bankarski sektor.
Tako su brojne velike italijanske i španske banke obelodanile smanjenje sredstava na depozitima korporacija i drugih institucionalnih klijenata. Prvi bankrot banke u regionu zadesio je splitsku Kredo banku, kojoj je Hrvatska narodna banka oduzela dozvolu za rad.
Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije ocenjuje da kriza evra može da se razvije u dva scenarija. Po onom najgorem, došlo bi do sloma zajedničke valute i članice evrozone bi mogle da odreaguju neorganizovano, što bi podrazumevalo da počnu da štampaju svoj novac, ili organizovano, odnosno da u dogovoru sa Evropskom centralnom bankom napuštaju zajednički valutni sistem.
Labus: Evro je valuta sa greškom
Bivši potpredsednik vlade Miroljub Labus ne veruje da može doći do propasti evrozone. "To samo plaši investitore i tera štediše da povlače svoj novac iz banaka, što je kontraproduktivno. Neophodna je reforma evrozone jer je evro valuta sa greškom. To znači da se moraju uvesti stroga fiskalna pravila za sve države članice i da se ne mogu praviti ogromni dugovi, a ostati u evrozoni", kaže Labus.
Gligorov naglašava da bi troškovi neorganizovanog nastupa država bili mnogo veći, i dodaje da drugi scenario predviđa samo slabljenje evra.
Napuštanje evra za zemlje EU značilo bi da se vlade moraju pripremiti na masovno podizanje novca iz banaka, do kog bi neminovno došlo, na eventualne dokapitalizacije i sanacije banaka koje bi bile ugrožene propadanjem evra, na prelazak na nacionalne valute, koji bi bio skup jer bi se i zakoni morali prilagoditi novim obračunima plata, kredita, zaduženja...
Vraćanje na svoje nacionalne valute značilo bi i štampanje tog novca i prilagođavanje sistema, reprogramiranje kompjutera i bankomata zbog primene nove valute.
Strani analitičari, na drugoj strani, ističu da bi se vraćanjem nacionalnih valuta najverovatnije ponovo nametnula nemačka marka kao valuta najjače evropske privrede. Najugroženije zemlje EU, Grčka, Španija, Portugal i Italija, bile bi primorane da devalviraju svoje nacionalne valute kako bi povećale konkurentnost svoje privrede.
Za najizvesniji scenario predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, profesor Boško Živković, smatra delimičnu zamenu nacionalnih obveznica sa evroobveznicama, bez zajedničkih garancija.
Đukić: Uniju čine nespojive privrede
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ističe da je svetska ekonomska kriza samo ogolila apsurdno spajanje potpuno nekompatibilnih privreda. "U Evropsku uniju primljene su zemlje koje nisu bile sposobne da upravljaju javnim finansijama, javnim dugom i da povećaju konkurentnost svoje privrede. Ekonomska kriza samo je ogolila apsurdnost spajanja privrednih tokova u suštini nespojivih zemalja", navodi on.
"Prvi predlog je da se sve obveznice zemalja EU zamene evroobveznicama, što Nemačka ne bi prihvatila. Drugo rešenje je da se delimično zamene, ali uz zajedničku garanciju, što je takođe veoma ambiciozno. Tako da ostaje ovaj treći, najrealniji scenario", kaže on.
Živković objašnjava da bi to "značilo da će ugrožene zemlje - Grčka, Italija, Španija i Portugal - na evroobveznice plaćati manju kamatu i tako lakše servisirati javni dug, a da u isto vreme Nemačka neće morati da plaća veću cenu. Naravno, problem sa ovim zemljama moraće da se reši otpisom dela duga, ali će se on na ovaj način smanjiti".
On veruje da je izlaz iz krize moguć, ali da se ne zasniva na dobroj volji najjačih evropskih ekonomija. "Nema dovoljno dobre volje, već će se kriza rešavati prinudom. A to znači strogim fiskalnim pravilima koje će morati da poštuju sve zemlje EU", kaže Živković, i dodaje da se to odnosi pre svega na sve jače stezanje kaiša prezaduženih zemalja.
Živković nije želeo da komentariše šta bi se dogodilo u slučaju da se evrozona raspadne, ali je ukazao na stav ministra finansija Poljske Jaceka Rostovskog, koji je naglasio da bi nesposobnost Italije da otplaćuje dug značila i raspad evrozone.
Gardijan: Nemačka u pat-poziciji
Analitičar lista Gardijan Džon Higins naglašava da se Nemačka na neki način nalazi u pat-poziciji. "Ako se odluči da pomogne prezaduženim zemljama, ugroziće svoju kreditnu sposobnost. Ali, ako im ne pomogne, evrozona će verovatni doživeti kolaps", smatra Higins. On kaže da je možda i jedino rešenje problema evrozone upravo izdavanje evroobveznica, kome se Nemačka doskoro oštro protivila. Naime, postoje tri moguća načina uvođenja evroobveznica, koje je predložio predsednik Evropske komisije Hose Manuel Barozo.
"Ni po koju cenu ne sme se dopustiti raspad evrozone i Evropske unije. Evropska centralna banka po Statutu ima zadatak da održava stabilnost u celoj zoni evra. Ako se zona raspadne, teško da možemo da govorimo o stabilnosti", kazao je Rostovski.
Poljski ministar finansija je priznao da niko nije mogao predvideti da zemlje evrozone neće biti u stanju da podignu efikasnu barijeru koja bi sprečila da se dužnička kriza iz Grčke proširi na ostale zemlje. "Nema ekonomskih modela koji bi mogli da predvide političke greške ljudi", rekao je Rostovski.
On je priznao da je naivno verovao da će pritisak SAD, Japana i Kine pomoći zemljama evrozone da reše problem i za tu barijeru obezbede dovoljno sredstava, a ne svega hiljadu milijardi evra.
Rostovski kaže da "još uvek može da se stvori takav fond za stabilizaciju sa dve do čak 30.000 milijardi evra, ali Evropska centralna banka mora da počne više da radi na njemu. Nesposobnost Italije da otplaćuje dug značila bi i raspad evrozone. Raspala bi se i sama Unija, svako bi tražio spas na svoju ruku".
"To ni po koju cenu ne sme da se dopusti. Ali, angažman Centralne banke ne sme da bude izgovor za neke da ne sprovode bolne reforme. Zato mora da sledi duboka integracija u okviru evrozone", rekao je Rostovski.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
