Izvor: Politika, 03.Nov.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvati zasladili repu u Sremu

Izvezeno svega nekoliko hiljada tona slatkog korena, ali je i to bilo dovoljno da domaće fabrike povećaju otkupnu cenu

Sremci su odbranili tržište poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. Uspeli su da ugovore i prodaju svoj proizvod, šećernu repu, susednoj Hrvatskoj. I ne samo to. Prodaja tražene robe preko granice dovela je do toga da su domaće šećerane na kraju povećale otkupnu cenu svoje sirovine.

Takve odbrane tržišta ne bi bilo da je ministar poljoprivrede >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Saša Dragin uslišio zahteve šećerana da se izvoz repe, zbog ovogodišnje manje proizvodnje, zabrani.

Direktor zadruge u Kuzminu Duško Tadić, koji je sa šećeranom u Osijeku pre oko mesec i po dana ugovorio isporuku zbog koje se ovde digla velika prašina, kaže da su isporučili rod sa oko 500 hektara. Radi se o takozvanoj slobodnoj proizvodnji, koja nije bila ugovorena ni sa jednom fabrikom, što znači da je one nisu ni finansirale.

– Ugovorena cena sa osječkom šećeranom je oko 400 evra po toni ili oko 3,2 dinara po kilogramu. Posle toga naše šećerane su povećale otkupnu cenu na 2,8 dinara. Razlog što nisu prodate veće količine jeste u tome što je transport repe preko 100 kilometara neisplativ. Sve u svemu, to je bio dobar signal ratarima da se njihova proizvodnja može bolje prodati. Naše fabrike se vajkaju kako će raditi sa gubitkom, a seljaka niko ne pita ko će snositi njegov gubitak – kaže Tadić.

Rod šećerne repe i sa nekoliko hiljada hektara iz somborskog atara prodat je Hrvatima, a to znači sedam-osam odsto ovogodišnje proizvodnje. Ovaj izvoz u celini ne remeti ovogodišnje bilanse proizvodnje i izvoza. Naime, prošlog proleća repa je zasejana na malim površinama, na svega 45.000 hektara, pa će se tako ove jeseni proizvesti oko 320.000 tona šećera, što uz prelazne zalihe podmiruje domaće potrebe od 220.000 tona i izvoznu kvotu za EU – 180.000 tona.

Ljubiša Radenković, direktor fabrike u Senti u vlasništvu italijanskog „Sfira", kaže da nisu sve fabrike povećavale otkupnu cenu, već samo one koje su ratarima najmanje nudile, a to je bilo 2,63 dinara po kilogramu.

– Hrvati mogu da ponude otkupnu cenu od 400 evra po toni jer imaju visoke subvencije za proizvodnju, od 400 evra po hektaru, ali i visoke subvencije za izvoz koje kod nas ne postoje. Njima se isplati da daju više za repu, jer im to, praktično, nadomesti izvozna subvencija. Njihov je interes i da uđu u EU sa većom evidentiranom proizvodnjom. Izvozna kvota za EU im je ista kao naša, ali je za njihovu proizvodnju velika. Sem toga, oni imaju pravo da za domaće potrebe kompletno uvezu jevtin šećer od trske, što je rezultat povlašćene pozicije u pregovorima sa EU – kaže Radenković.

Ove godine dobrim prinosima i visokim procentom šećera u repi nadomestiće se manje površina zasejanih repom. Prinosi su preko 50 tona po hektaru, a proizvodnja šećera čak osam tona po hektaru. Po Radenkovićevim rečima, nove sorte daju veći procenat šećera, ali je i godina bila vrlo povoljna za ovu proizvodnju. Poređenja radi, prošle godine proizvedeno je u proseku 6,6 tona šećera po hektaru, a godinu dana pre toga sedam tona šećera po hektaru.

Iako će ove godine bilansi šećera biti namireni, svakako zabrinjava što neće raditi fabrike u Baču, Sremskoj Mitrovici, a ona u Kovačici preradiće rod sa samo 3.000 hektara. To, praktično, znači da ove jeseni u Srbiji radi šest šećerana, a računato s malom proizvodnjom u Kovačici, praktično pet i po. Sve to nameće pitanje o sudbini slatke industrije u Srbiji. Naš sagovornik iz fabrike u Senti kaže da je to teško predvideti.

– Cena nafte pada, što znači da će se smanjiti interes za proizvodnju biogoriva. Opašće tražnja za uljaricama, pa one zato neće biti konkurencija šećernoj repi. Novi odnos snaga na tržištu žitarica i uljarica odrediće i mesto šećerne repe – kaže Radenković.

J. Rabrenović

[objavljeno: 04/11/2008]

Nastavak na Politika...