Izvor: B92, 19.Apr.2010, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HR:Brodogradilišta rizik za budžet?
Zagreb -- Vlada Hrvatske računa da će barem polovinu duga brodogradilišta, od ukupno 14 milijardi kuna (oko dve milijarde evra), vratiti kupci brodogradilišta.
Neuspeh privatizacije bio bi okidač za još veće zaduživanje države u inostranstvu, ali i za drastičnije kresanje prava onima koji dobijaju novac iz budžeta.
Brodogradilišta su noćna mora ne samo radnicima nego i Vladi, piše u subotu Novi list. Banski dvori opet su produžili rok za privatizaciju. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ako prodaja ne uspe, 14 milijardi kuna dugova brodogradilišta pašće isključivo na leđa državnog budžeta. Svi poreski obveznici moraće da vrate velike kredite koje su brodogradiliša podigla uz garancije hrvatske Vlade.
Naime, 14 milijardi kuna je više od 11 odsto državnog budžeta. To je budžetski iznos od kojeg 1,2 miliona hrvatskih penzionera živi četiri meseca. Neuspeh privatizacie ne bi samo zapečatio sudbinu brodogradilišta. Uzdrmao bi i javne finansije, jer Vlada računa da će barem polovinu tog duga vratiti kupci brodogradilišta. Neuspeh bi bio okidač za još veće zaduživanje države u inostranstvu, ali i za drastične kresanje prava onima koji dobijaju novac iz budžeta.
O toj noćnoj mori malo ko u Vladi otvoreno govori. Željko Lovrinčević, ekonomski savetnik nedavno je uzgred rekao da od raspleta privatizacije brodogradnje, kao i grčke krize, uveliko zavisi i rasplet hrvatske budžetske godine. Naime, svi ekonomski pokazatelji u Hrvatskoj lani su padali, a rastao je samo državni budžet, za oko 0,2 posto. I ove godine budžet se nije smanjio, a njegov deficit trebalo bi da iznosi oko 3 odsto BDP-a, bez brodogradilišta. Novac koji nedostaje namaknuće se novim kreditima.
Ali zbog grčke finansijske krize – i sličnih kriza koje tinjaju u Španiji, Portugalu – svi se boje rasta kamata na kredite. Na primer, nekoliko dana pre nego što su Brisel i Vašington odlučili da Grčkoj osiguraju paket pomoći od 30 milijardi evra za ovu godinu, kamate na obveznice grčke države na tržištu su se popele već na 7,5 odsto. Kupci obveznica gubili su poverenje da će Grčka moći da vrati dug, pa im je Atina morala povećavati kamate.
Istovremeno, kreditna agencija Fič – koja je, uz Mudis i Standard i Purs, jedna od tri najvažnije u svetu – snizila je grčkim obveznicama rejting na najnižu prihvatljivu granicu. Samo tanka crta deli te obveznice od dijagnoze da su bezvredne, nepoželjne za ulagače. Kad bi i ostale agence učinile isto, Grčka više ne bi mogla da se zadužuje obveznicama. Preostalo bi joj traženje pomoći i kredita od MMF-a, koji je Atina izbegavala. No, kao članica evrozone, Grčka je dobila paket pomoći od kog će dve trećine dati Brisel uz pet odsto kamate, a trećinu MMF uz uobičajene kamate od jedan ili dva posto. Kreditori pritom traže od Atine da u zamenu skreše budžetske izdatke, ili će joj zatvorili kreditne linije.
Hvatska nije članica EU, pa jeftine kredite može dobiti samo od MMF-a. Vlada se boji kresanja javnih izdataka koje zahteva MMF. Boji se takve obaveze, naročito pre izbora, pa se rade zadužuje skuplje, na tržištu, putem državnih obveznica s trenutanim kamatama od oko 7 odsto.
Možda te kamate neće više rasti. Ali, iz iskustva je poznato da kamate rastu ako država, koja obveznice izdaje, loše vodi javne finansije. Da bi kreditore uverila u suprotno, svaka prezadužena država mora im, recimo, predočiti plan za smanjenje javne potrošnje.
Vlada će se zbog brodogradilišta, po svemu sudeći, morati da zaduži više nego što je želela. No, da bi se izborila za prihvatljive kamate, Vlada i ministar financija Šuker moraće da uvere kupce obveznica da ne treba da brinu. Moraće im predočiti nekakav plan za držanje javnih finansija pod kontrolom. Dakle, moraće kresati preveliku javnu potrošnju i izvoditi reforme da bi održali kreditni rejting Hrvatske.
U suprotnom, Hrvatska će se zaduživati sve više i sve skuplje, dok postupno ne izgubi poverenje kreditora u inostranstvu, pa će joj jedini izlaz biti traženje pomoći od MMF-a. Opet će uslediti kresanja – koja Vlada izbegava – ali još veća.
