Izvor: Politika, 26.Dec.2008, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guši li vlasnik „Azotaru”
Dve i po godine posle privatizacije, pančevačka „Azotara” u najgoroj situaciji od osnivanja pre četiri i po decenije. – Agencija za privatizaciju potvrdila da je kupac „Azotare” prekršio kupoprodajni ugovor
Sindikalni lideri „Azotare” odbili su juče molbu menadžmenta susedne kompanije „Petrohemija” da odblokiraju kolosek koji prolazi kroz oba fabrička kruga i tako omoguće dopremanje 20 cisterni sa sirovim benzinom, koje su sada „zarobljene” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na glavnoj železničkoj stanici u Pančevu. Slobodan Adžić, novoimenovani direktor „Petrohemije”, kojem je to bio prvi radni dan na novom radnom mestu, predvodio je delegaciju svoje fabrike koja je pokušala kolegama iz „Azotare” da ukaže na moguću štetu ako pogoni „Petrohemije” stanu. „Azotarci” su ostali uporni da će doprema sirovina za „Petrohemiju” i otprema gotovih proizvoda biti moguća železnicom tek pošto im se isplate najmanje dve od četiri i po zaostale plate.
Radnici „Azotare” su juče u nekoliko navrata na pola sata ili sat blokirali i put između „Azotare” i Rafinerije, čime je onemogućena otprema derivata sa rafinerijskog auto-punilišta.
Kako nam je rečeno u Samostalnom sindikatu, za ponedeljak je zakazan razgovor sa sindikalnim liderima „Azotare” u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, što je bio jedan od zahteva organizatora protesta. A do tada će, kažu, blokada pruge i puta biti nastavljena.
Ali, agonija „Azotare” traje nešto duže.
Kada je 4. juna ove godine na kapiju pančevačke fabrike veštačkog đubriva stigao Saša Dragin, tadašnji ministar za zaštitu životne sredine, dočekalo ga je nekoliko stotina radnika. Razlog njegovog dolaska bio je još jedan ekološki incidentčije je žarište bilo u „Azotari”, ne znajući da su, igrom slučaja, za taj dan radnici zakazali proteste jer fabrika mesecima ne radi, a plate se ne isplaćuju.
Posle sat-dva, na izlazu iz fabrike ministra Dragina, koji je u velikom luku zaobišao upravnu zgradu, dočekao je direktor Vujadin Janković i ponudio mu da svrati na razgovor. Dragin, više ljut zbog okupljenih gnevnih radnika nego zbog ekološkog incidenta koji je Pančevo digao na noge, oštro je odbrusio: „Bolje ovim radnicima isplatite platu”.
– Ali, vidite kako je ovo stara fabrika i koliko je teško tu rentabilno raditi – odgovorio je Janković.
– Imali ste vremena da razmislite i odlučite, znali ste šta kupujete – odvratio mu je Dragin.
Nema sumnje da se konstatacijom „znali ste šta kupujete” jasno ukazuje na krivca za sve što se u protekle dve i po godine zbiva u fabrici veštačkog đubriva. Jedino radnici, s proleća 2006. godine kada ih je preuzeo litvansko-srpski konzorcijum („Arvi”, „Saniteks” i „Univerzal”) nisu znali čemu se mogu nadati.
Litvanac Simon Kašis, tadašnji direktor „Azotare”, rekao je za „Politiku” marta ove godine da će konzorcijum u rekonstrukciju „Azotarinih” fabrika uložiti mnogo više od 30 miliona evra, na koliko se kupoprodajnim ugovorom obavezao, kao i da će se do 2012. u Pančevu proizvoditi milion tona đubriva godišnje, što je udvostručenje postojećih kapaciteta. Samo mesec dana kasnije „Srbijagas” je obustavio isporuke gasa, jer je „Azotara” dugovala oko 600 miliona dinara, a čulo se da se i dug za struju meri stotinama miliona dinara. Da potonuće bude potpuno potrudio se i Džimi Barka (pevač Srđan Gligorijević), koji je letos tražio stečaj za „Azotaru”, jer mu duguje milion i po dinara na ime ugovora o sponzorstvu.
Ne samo što je proizvodnja stala, već je rukovodstvo odlučilo da proda nedovršenu fabriku „Karbamid 2” (sindikati tvrde) mimo kupoprodajnog ugovora. Prodaja te fabrike za 32,5 miliona evra, što je dva i po puta više od cene za koju je cela „Azotara” kupljena, učinila je da radnicima „Azotare” iscuri i ono malo preostalog strpljenja.
Od Ministarstva unutrašnjih poslova i pravosudnih organa zatražili su da se slučaj te prodaje ispita.
A Agencija za privatizaciju potvrdila je da je kupac „Azotare” prekršio kupoprodajni ugovor, jer je bez njihove saglasnosti prodao imovinu fabrike. Prema ugovoru u periodu od pet godina kupac može da otuđi imovinu samo do pet odsto vrednosti ukupne imovine, a on je prodajom opreme pogona „Karbamid 2” otuđio 10,88 odsto.
HIP „Azotara” je u avgustu 2007. godine opremu prodala ruskoj kompaniji „Novomoskovski Remstroj” za 32,5 miliona evra, a zahtev za saglasnost Agencije podneli su nakon završene prodaje. Zbog toga je u maju ove godine Agencija kupcu „Azotare” naložila da ili iz sopstvenih sredstava uplati protivvrednost od 10,086 miliona evra na račun subjekta privatizacije ili da isti iznos unese kao osnovna sredstva. Taj iznos ravan je 5,88 odsto vrednosti ukupne imovine preduzeća koji Agencija ima pravo da traži da se vrati subjektu privatizacije. Ostatak do 10,88 odsto, odnosno pet odsto vrednosti, kupac je mogao da otuđi bez saglasnosti Agencije za privatizaciju.
Navedeni iznos kupac je dužan da plati u tri jednake rate s dinamikom isplate 31. decembar 2008, 30. jun 2009. i 31. decembar 2009. godine.
Milan Ivović, predsednik Samostalnog sindikata „Azotare”, uveren je da se vlasnici spremaju na prodaju i fabrika amonijaka i karbamida i da je krajnji naum konzorcijuma da posle pet godina, na koliko su se obavezali da se bave proizvodnjom đubriva, „Azotaru” pretvore u veliko skladište u dunavskoj luci.
Pre nekoliko meseci, u izjavi za „Politiku” direktor Vujadin Janković je negirao navedenu pretpostavku, ali mu radnici više ne veruju. Ne zna se više ni da li stvarno postoji sukob između litvanskih partnera i „Univerzala”, ili je on fingiran, kako bi se dobilo na vremenu. Poslednje obećanje direktora i predstavnika vlasnika bilo je da će najkasnije do 18. decembra „Azotara” početi da radi, a da će do 24. decembra biti isplaćena i jedna plata. Zaposlenima je do sada plaćen tek prvi deo avgustovske zarade.
U vreme kada je trebalo spremati pogone za start, oko 700 radnika od njih 1.100 upućeno je na prinudni odmor.
– Umesto da pokrene proizvodnju, direktor Janković sindikatima upućuje dopis u kojem nas okrivljuje za nevolje, tvrdeći da je ono što činimo „ometanje proizvodnje” i „neprijateljski akt” – kaže Zoran Abramović, prvi čovek Smenskog sindikata „Azotare”.
Došao je 24. decembar, mašine nisu pokrenute, a radnici nisu dobili obećane plate. Nekoliko stotina zaposlenih, uz sadejstvo sva tri sindikata, odlučilo je da blokira „Azotaru” i direktore više ne pušta u fabriku dok se ne pojave članovi vlade da se njima izjadaju.
U Agenciji za privatizaciju kažu da isplaćivanje zarada zaposlenima nije bio deo kupoprodajnog ugovora i da Agencija za to nije nadležna. Ali je zato reagovalo Ministarstva za rad koje je, posle inspekcijskog nadzora, rešenjem naložilo isplatu septembarske i oktobarske zarade za 1.049 radnika „Azotare”.
Jovana Rabrenović - Miodrag Šašić
-------------------------------------------------------------
Socijalni program
Što se tiče socijalnog programa koji je predviđen kupoprodajnim ugovorom, do sada nije bilo primedbi ni sindikata, ni zaposlenih koje se odnose na isplatu otpremnina. Kupac je prihvatio da u periodu od dve godine neće biti prinudnog otpuštanja po osnovu tehnološkog viška, osim ako bude drugačije dogovoreno sa sindikatom.
U prvoj godini, po osnovu tehnološkog viška, „Azotaru” su napustila 144 radnika. Sva tri reprezentativna sindikata saglasila su se sa programom rešavanja viška zaposlenih. Otpremnina je iznosila 210 evra po godini staža. Prema izveštaju revizora, a na osnovu uvida u spiskove isplaćenih naknada i knjigovodstvenu evidenciju, utvrđeno je da su zaposleni napustili preduzeće uz ukupno isplaćenu naknadu u iznosu od 81,7 miliona dinara. Nije bilo primedbi predstavnika sindikata po tom pitanju. U drugoj godini je samo jedan zaposleni proglašen tehnološkim viškom, uz pravo na isplatu otpremnine u visini od 210 evra za svaku punu godinu staža.
[objavljeno: 27/12/2008]
