Izvor: Blic, 16.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani sve više trguju akcijama
Beogradska berza kao da uopšte ne reaguje na odugovlačenje oko formiranja nove vlade. Promet nastavlja da raste, a uz strane, pojavljuje se i sve više domaćih investitora i fondova. Gost redakcije „Blica", direktor Beogradske berze Gordana Dostanić, u šali kaže da je, možda, baš takvo ponašanje investitora reakcija na činjenicu da još uvek imamo samo tehničku vladu.
- Verujem da su investitori ukalkulisali i ovu vrstu rizika. U prvom kvartalu 2007. ulozi stranih investitora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su u apsolutnom iznosu povećani, ali je njihovo učešće u ukupnom prometu palo ispod 50 odsto, dok je prošle godine prosek bio oko 55 odsto. Povećano je i učešće domaćih investitora, banaka, penzionih i investicionih fondova, a pojačana je i aktivnost individualnih domaćih investitora. Nisu to neke svote, ali je povećanje bitno.
Kako se ponašaju ti sitni investitori?
- Ima mnogo onih koji ulažu po inerciji. Čim vide da je neka akcija porasla, oni odmah razmišljaju koliko su mogli da zarade da su je kupili pre nekoliko dana, pa brokerima najčešće daju tržišne naloge, a to znači - kupi bez obzira na cenu.
Ima, individualnih investitora koji prave vrlo solidne portfolie i često menjaju njihovu strukturu. Pretpostavljam da to čine po nekim svojim analizama, bez savetnika, jer rade vrlo pažljivo i veoma su tome posvećeni.
Primetili smo da se drastično povećala prodaja servisa Beleks info koji daje informacije u realnom vremenu. To znači da pred sobom imate tablu za trgovanje i skoro sve informacije koje imaju i brokeri. Ako taj servis kupuje pojedinac i za to plaća godišnju pretplatu, to znači da on svakog dana od devet do 13 sati prati šta se dešava na tržištu. Dakle, ima ljudi koji imaju dovoljno vremena da se tome posvete.
Ima li stranaca koji nastupaju pojedinačno?
- Ima i dosta pojedinačnih investitora iz Slovenije i Hrvatske, ali oni se ovde pojavljuju preko svojih investicionih fondova.
Trguju li na Berzi političari, estradne ličnosti...
- Pošto je tajnost ulaganja na Berzi zagarantovana, onda ja, da me ne bi zasvrbeo jezik, ne gledam ko su investitori. Jer, bolje je da ne znam.
Zakonski rok za izlazak na Berzu je istekao, ali mnoga preduzeća se opet nisu pojavila. Šta će sad da se desi?
- Koliko sam upoznata, Komisija za hartije od vrednosti je već ukrstila podatke, napravila neku analizu i mislim da će, u okviru svojih ingerencija, propisati određene sankcije. Do sada, zbog nepoštovanja obaveze izlaska na Berzu, niko nije trpeo posledice. Sada prvi put imamo propisane sankcije i mislim da će one ovog puta biti primenjivane.
Šta za Berzu znači pojava akcija „Tigra" na A listingu?
- To generalno mnogo znači za našu ekonomiju. Sa ovim, Beogradska berza iz nečeg što zovem tranziciona berza prerasta u normalnu berzu. Jer, kompanija dobrovoljno odlučuje da se pojavi na Berzi uz ispunjavanje svih kriterijuma koje Berza propisuje: objavljivanje kvartalnih izveštaja, obaveštavanje javnosti preko Berze o svakoj informaciji koja može biti relevantna za cenu, izrada bilansa po međunarodnim računovodstvenim standardima, tako da i neko iz Kuala Lumpura, kao i neko iz Leskovca, zna da ga pročita... Takođe, pored Ljubljanske berze, mi smo jedini koji kao kriterijum tražimo i likvidnost hartije na tržištu.
To su prilično strogi kriterijumi.
- Jesu, ali to je ulaznica za bolje društvo. Jer, izlazak na listing A donosi mogućnost stranih investicija. Ima čitav niz ozbiljnih investicionih fondova koji imaju zabranu investiranja u kompanije koje nisu na lokalnom listingu. Zato verujem da će primer „Tigra" uskoro slediti još neke kompanije.
Šta savetujete naše čitaoce koji bi da ulažu
u hartije od vrednosti?
- Da malo ulože u jednu, malo u drugu granu, nešto da ostave u banci na štednji, nešto da ulože u državne obveznice, nešto u hartije koje nisu na Berzi, kao što su zapisi NBS. Dakle, da u sve ulože po malo i tako naprave disperziju rizika.
Gimnazijska prijateljstva su večna
Šta je na A listingu vašeg slobodnog vremena?
- Volim da se družim sa prijateljima, pre svega sa drugaricama iz srednje škole. Ta gimnazijske prijateljstva valjda ostaju večna. Volim s njima da se sastajem, ali volim i da pročitam nešto novo i dobro, da prošetam, odem do pozorišta.... vremena se ulovi.
Šta trenutno čitate?
- Čitam knjigu „Peta kraljica" od Dori Tejlor. To je priča o jednoj devojci koja je u potrazi za boljim životom pošla iz Engleske, ali su je zarobili gusari i kao robinju prodali u harem marokanskog cara. Videću šta će biti dalje.
Da li ste se umorili od Berze?
Nisam, jer to je priča koja se stalno razvija. Uvek se nešto novo uči. I zato nikad nije dosadno.
Privatizacija berze
Hoće li Beogradska berza biti privatizovana?
- Pretpostavljam da će se to dogoditi. To bi značilo da država, direktno ili indirektno preko Agencije za sanaciju banaka, proda svoj paket akcija. Ljubljanska berza je imala ponudu za preuzimanje od strane nordijske grupe berzi OMX. Akcionari su ponudu odbacili. Priča se o drugom krugu. Najavljeno je i učešće berzi iz Varšave i Beča. Više poznatih svetskih berzi pokazalo je interes nakon najave Bugarske da prodaje svoj udeo u Sofijskoj berzi. Velike svetske berze imaju interes da uđu na Balkan i verovatno da će biti razgovora i o prodaji Beogradske berze.
