Izvor: S media, 11.Sep.2010, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnje se opere oko dve milijarde evra
U Srbiji se godišnje „opere“ oko dve milijarde evra, što je pet odsto domaćeg bruto proizvoda, u regionu je slična situacija, dok je u razvijenim zemljama taj iznos od dva do pet odsto BDP-a”, izjavio je juče državni sekretar ministarstva finansija Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, na kraju zasedanja Četvrte konferencije šefova finansijsko-obaveštajnih službi (FOS) regiona koja je u protekla dva dana održana u hotelu “Šumarice” u Kragujevcu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Đidić je najavio da će sledeće godine Evropska unija, uz sufinansiranje iz republičkog budžeta, uložiti 2,5 miliona evra u unapređenja borbe protiv pranja novca i finansiranje terorizma u Srbiji. Prema njegovim rečima, u Srbiji su od 2002. do 2007. donete samo dve presude za pranje novca, od kojih je jedna bila oslobađajuća. U protekle tri godine doneto je 12 presuda, šest su pravosnažne, što se očekuje i za ostalih šest.
- „Pred sudovima u Srbiji vode se postupci protiv 52 osobe optužene za pranje novca“ - naveo je Đidić.
Na konferenciji šefova finansijsko-obaveštajnih službi (FOS) regiona, kome su prisustvovali predstavnici Slovenije, Albanije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije, raspravljalo se o operativnim metodama i oblicima saradnje na sprečavanju pranja novca i finansijskog terorizma.
Posebna pažnja posvećena je prenosu novca preko državnih granica, finansiranju terorizma, pranju novca kroz trgovinu hartijama od vrednosti, te oduzimanju imovine stečene izvršenjem krivičnih dela. Prema rečima Aleksandra Vujičića, direktora srpske Uprave za sprečavanje pranja novca, oko pet odsto društvenog bruto proizvoda u svetu, potiče od “prljavog novca”, zbog čega je neophodna saradnja i osposobljavanje svih državnih institucija, od Uprave carine, ministarstva unutrašnjih poslova, do pravosuđa. Najviše prljavog novca stečenog kriminalom ulazi kroz ulaganja u nekretnine, građevinsku industriju i of šor kompanije, kao i kroz takozvane “fantomske” firme, a često, kroz sudski postupak “pranje novca” se vodi kao zloupotreba službenog položaja.
Konkretni podaci o tome na kojim su sve slučajevima finansijsko obaveštajne službe regiona radile zajedno i o čemu su se konkretno dogovarale, na konferenciji nije saopšteno, niti su i pored pitanja novinara, dati konkretni podaci koliko je prljavog novca u Srbiji legalizovano kroz privatizacije.
U našoj zemlji, Uprava za borbu protiv pranja novca koja intenzivno sarađuje sa OEBSOM, USAID-om i drugim međunarodnim institucijama, u narednom periodu realizovaće projekat unapređenja sistema za borbu protiv pranja novca vredan 2,4 miliona evra. Projektom je predviđena saradnja državnih organa, a finansira ga Evropska unija iz fondova Pretpristupnog instrumenta IRA, uz sufinansiranje iz budžeta Srbije.
Sumnjivo poslovanje u Hrvatskoj
Predstavnici Hrvatske su saopštili da je njihov Biro do sada evidentirao i “otvorio” 327 predmeta koji se odnose na sumnjivo poslovanje i finansijske transakcije
- Od tog broja u 124 predmeta se sumnja da se odnosi na pranje novca, a osam na finansiranje terorizma. Do sada je doneto 40 presuda, i u Hrvatskoj se vodi preko stotinu postupaka, rekao je Ivica Maros, šef Biroa za borbu protiv pranja novca u Hrvatskoj.
.jpg)
