Izvor: Politika, 22.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gašenje deficita benzinom
Ako se vlada odluči da deficit u budžetu ispegla prodajom dinarskih ili deviznih obveznica, jer država neće svoje finansije da dovede u red, biće više štete nego koristi
– Učinilo mi se u prvi čas da je namera vlade o izdavanju dinarskih obveznica za pokrivanje evidentnog ovogodišnjeg budžetskog deficita dobra stvar i da je valja podržati, ali nakon podrobnije analize ustanovio sam da je reč o antistabilizacionom potezu. Ovim rečima je pre neki dan urednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biltena „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta Stojan Stamenković ocenio ideju novog kabineta o neizbežnoj sanaciji sve većeg minusa u javnim finansijama, koji će, po svemu sudeći, ako se ništa u planiranom rebalansu budžeta drastičnije ne promeni, biti između 700 i 800 miliona evra ili dva do 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Iako se Stamenković nije upustio u šire obrazlaganje ove ocene, već na prvi pogled je jasno da svako finansiranje deficita u budžetu, ali i samo postojanje tog minusa, ne može biti korisno za ekonomiju, pa ni za dobar deo građana, pogotovo najsiromašnijih i onih bez posla. Isisavanje novca iz društva radi podmirivanja potreba države ne može da bude razvojni potez. Osim, ako se država namenski ne opredeli da izda obveznice za izgradnju nekog skupog infrastrukturnog objekta – autoputa, naftovoda ili gasovoda. Ali, koliko je sada poznato, reč nije o tome, već o finansiranju dospelih obaveza. Neke su stare, a bogme ima i novih. I nisu samo penzioneri u pitanju. Ako se vlada odluči da deficit u budžetu ispegla prodajom dinarskih ili, ne daj bože, deviznih obveznica jer država neće svoje finansije da dovede u red, biće više štete nego koristi. I to dugoročnije.
Nova ministarka finansija Diana Dragutinović nasledila je budžet za 2008. takav kakav je. Sa deficitom od oko dva procenta BDP. Da li će ga zadržati u pristojnih mastrihtskih tri odsto, ostaje da se vidi, pogotovo posle rebalansa budžeta tokom septembra. Problem je, međutim, kako taj veliki novac pronaći na skučenom domaćem finansijskom tržištu, jer zaduživanje u nekakvim deviznim obveznicama u evrima, mada tehnički moguće u ovom času, nije realno niti isplativo.
Država može da uradi ono što čini i Narodna banka Srbije u takozvanim reprooperacijama ne bi li povukla iz opticaja višak dinara. Emituje svoje hartije od vrednosti i prodaje ih po visokoj ceni. To košta, ali ko zna kolika bi bila cena inflacije da nije takve finansijske gimnastike. I država će, dakle, izdati svoje vrednosne papire po dobroj kamati i na rokove do kojih bude sposobna da ih otkupi. Građani i privreda, pogotovo banke, preračunavaće se i – dati ili uskratiti pare državi. Što kamata i uslovi budu povoljniji, to će odgovor kupaca biti veći. Da li će štediše razročavati i uloge u bankama i kupovati te papire, opet zavisi od ponude države. Poverenje u te hartije i druge okolnosti za taj posao već su tema za sebe.
Drugo, ali mnogo neizvesnije rešenje je – neka veća, berićetna privatizacija. Sa NIS-om i obećanih ruskih 400 miliona evra, već se mnogo kasni. RTB „Bor” ili IMT, „Jat”" još su na dugom štapu i ne mogu da donesu veće pare. S te strane budžetu nema mnogo pomoći. Ostaju obveznice. I to opet one bez deviznog znaka.
U čemu je problem?
Srbija i bez izdavanja najavljenih državnih hartija od vrednosti ima problema sa akumulacijom. Mi jednostavno nemamo para ni za manje a kamoli veće izdatke. Štednja od oko četiri milijarde evra, od koje je bar 40 odsto uzela NBS za obaveznu deviznu rezervu, nije izvor kapitala kojim se mi razvijamo. Očekujemo kao ozebao sunce strane direktne investicije, ali njih je ove godine jako malo. Ekonomski protagonisti trebalo bi o tome dobro da porazmisle a ne da stalno obećavaju dolazak investitora. A njih i njihovih tri do pet milijardi dolara godišnje – nema.
I šta konačno još vlada i nova ministarka finansija mogu da učine – da odmah krenu sa merama za svođenje javne potrošnje, ali ne samo na republičkom, već i na svim nivoima vlasti. Sve do najsiromašnije opštine. Bez toga, svejedno kakav način pronašli za peglanje minusa u budžetu, više će ličiti na gašenje požara benzinom nego na ozbiljan državnički i ekonomski odgovoran posao.
--------------------------------------------------------------------------
Bez deviznih obveznica
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je ovih dana da je odlučno protiv izdavanja državnih deviznih obveznica, već samo u dinarima jer bi taj potez, prema njenom očekivanju, mogao biti blagotvoran monetarnoj i antiinflatornoj politici NBS. S takvom ocenom juče se složio i guverner NBS Radovan Jelašić, rekavši da izdavanje i prodaja takvih papira u ovom času ne bi bio dobar potez. Ako se, kaže, za pare na svetskom tržištu nisu snašli koncesionar za autoput Horgoš – Požega ili nesuđeni austrijski kupac za RTB „Bor”, šta mi da tražimo na tom skupom i sve skučenijem tržištu.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 23/07/2008.]
