Izvor: Politika, 18.Okt.2013, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GMO može u radnje, ali ne i na njive
Propisi se moraju menjati zbog ulaska u STO, ali članice mogu da primenjuju ograničenja kako bi zaštitile svoje tržište
Srbija će, čini se, morati ubrzo da donese odluku da li će promeniti Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) i time dobiti ulaznicu u Svetsku trgovinsku organizaciju možda već u decembru. Nakon što nas je Evropska unija podsetila da pitanje usklađivanja propisa o GMO ne može da se odlaže, iz Ministarstva trgovine je stigla potvrda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će se Zakon menjati, ali da „zabrana proizvodnje genetski modifikovanih organizama ostaje na snazi”. Iako je poruka EU u delu javnosti protumačena kao novo nametanje volje i postavljanje dodatnih uslova, obaveze Srbije prema STO su davno poznate. Naime, u procesu pristupanju STO zemlje kandidati samo usklađuju svoj spoljnotrgovinski sistem sa zadatim, nema pregovaranja, već se postojeća pravila moraju prihvatiti. Pitanje harmonizacije Zakona o GMO sa pravilima STO uslov su za okončanje procesa pristupanja ovoj organizaciji, a njena pravila su takva da članice ne mogu primenjivati eksplicitne zabrane uvoza ili izvoza bilo kog proizvoda, što automatski uključuje i proizvode sa genetski modifikovanim sadržajem. Članice, međutim, mogu primenjivati bilo koje ograničavajuće mere kako bi zaštitile svoje tržište.
Goran Bekavac iz Instituta za seme u Novom Sadu smatra da je potpuno prirodno da uskladimo propise.
– Time što ćemo uskladiti zakone niko nas neće ni na šta terati ni da gajimo GM soju ni transgeni pamuk obojen u plavo. Ako ulazite u neki sistem morate prihvatiti pravila. Nas niko ne pritiska da odmah otvorimo vrata i gajimo genetski modifikovane biljke. I neće, jer se to nije dogodilo ni u drugim državama EU – kaže Bekavac.
Prema njegovim rečima, sadašnji Zakon o GMO koji je usvojen 2009. godine nije dobar, jer ne štiti dovoljno građane i ima dosta manjkavosti. Kao dobre primere zemalja koje su uspele da zaštite svoje građane i tržište navodi Austriju i Mađarsku.
– Oni imaju Zakon o GMO kao i u svim državama EU, ali nema ni prometa ni proizvodnje, jer su unutrašnjim pravilnicima tako regulisali. To je ključna stvar. Koliko država može da bude dosledna pokazuje i to da Mađari čak ni naučna istraživanja o GMO-u ne rade u svojoj zemlji nego u Slovačkoj koja to dozvoljava – objašnjava naš sagovornik.
On podseća i na primer Španije, koja GMO tehnologiju koristi samo u oblastima gde ima ekstremno veliki problem sa kukuruznim plamencom, koji ne može drugačije da reši.
Dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta i jedan od najglasnijih protivnika GMO u Srbiji ističe da postoji nekoliko načina da se Srbija zaštiti od prodora GMO, a da ujedno pristupi STO, ako to želi. Međutim, on je na jučerašnjoj Međunarodnoj konferenciji o GMO, održanoj u Beogradu, predložio vladi da dobro razmisli pre donošenja odluke.
– Druge države štitile su se tako što su donosile dve vrste propisa. Moćnije su usvajale propise prema kojima će sprovoditi dugotrajna, složena istraživanja o štetnosti GMO koja mogu da traju i do deset godina. Predlažemo i da Srbija uvede moratorijum na donošenje bilo kakve odluke o GMO barem na deset godina. Švajcarska je, recimo, odložila rok do 2017. godine – kaže Ševarlić.
Kao još jednu od mogućnosti Ševarlić navodi i donošenje deklaracije o zabrani uzgoja, prerade i plasmana GMO proizvoda na lokalnom nivou, što je Srbija već primenila. Ta Deklaracija do sada je usvojena u više od 80 opština i gradova u Srbiji.
I. Albunović
J. Antelj
-----------------------------------------------------------
Ljajić: Moramo da dozvolimo promet GMO
Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić izjavio je da Srbija mora da dozvoli promet genetski modifikovanih organizama (GMO) ako želi prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), ali da zabrana proizvodnje ostaje na snazi. Ljajić je za B92 kazao da nije tajna da uslov za prijem u STO jeste da se iz zakonske regulative izbace sve restriktivne odredbe o prometu bilo kakvih proizvoda, pa i GMO.
– Ako hoćemo u STO, zabrana prometa mora da se izbriše, ali već u sledećem članu zakona možete da navedete sve što mora da se ispuni da bi se taj promet dozvolio – objasnio je Ljajić, dodajući da te izmene, ako Srbija želi prijem u STO u decembru, moraju da se urade vrlo brzo, jer je sledeći rok tek naredne godine. On je podsetio da je Srbija u grupi 25 zemalja koje su u procesu pregovora o prijemu u STO, te da je van STO ostalo još samo trinaest „za koje nije ni čuo”.
– Ja sam pitao hoćete da li budete sa ovih trinaest ili sa svim ostalim u STO... Možete da kažete „nećemo u EU, ni u STO”. I to je politika, i to smo probali, ali videli smo gde nas je to dovelo. Mi moramo da poštujemo pravila koja važe. To je jedino što je ispravno – poručio je Ljajić.
objavljeno: 18.10.2013
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
