Izvor: Vostok.rs, 30.Jan.2013, 18:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Energetska bezbednost zajednička, intresi različiti?
30.01.2013. -
Šesta po redu Evropska gasna konferencija u Beču koja se otvarila u utorak, postaće nova međunarodna platforma na kojoj će ključni faktori na energetskom poprištu pokušati da izrade strategiju osiguranja evropske energetske bezbednosti. Do danas takvi pokušaji nisu ovenčani probojnim rezultatima. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.
- Zavisnost EU od ruskih energetskih resursa objektivna je realnost. Prema ekspertskim ocenama, trenutno zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << članice EU uvoze do polovine neophodnih resursa. U perspektivi zavisnost EU od spoljnih izvora energetskih sirovina samo će se uvećavati i do 2030. godine može da dostigne 70%. Rečiti podaci se nalaze i u takozvanoj Zelenoj knjizi EU Do evropske strategije bezbednosti energetskog snabdevanja – važnom dokumentu rukovodećem za Brisel prilikom izrade politike u sferi energetske bezbednsoti. Dokument konstatuje da EU za sada ne raspolaže svim neophodnim sredstvima za promenu međunarodnog tržišta. I ovde počinje najzanimljivije – što objašnjava spolja nelogičnu i čak u mnogome samoubistvenu politiku EU u pogledu Rusije u energetskoj oblasti. Radi se o tome što je EU dužna da što je moguće pre dokumentarno oformi planirane isporuke energenata do 2020. godine. Ipak sitaucija je takva da izuzev isporuka iz Rusije, dokumentarno nema šta da se oformi. Gasovod Nabuko koji postoji samo na papiru biće u stanju da zadovolji potrebe EU za gasom maksimalno sa 5%. Ali dok je EU uporno gurala očigledno nerentabilan projekat, Rusija se brinula za sklapanje perspektivnih sporazuma za kupovinu centralnoazijskog, a pre svega azarbjedžanskog gasa, podestio je Glas Rusije generalni dirketor ruskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov.
- Azarbejdžan razrađuje prilično krupna gasna nalazišta i osim toga nada se u još veće obime eksploatacije posle puštanja u rad drugog bloka nalazišta Šah-Deniz. Tako u perspektivi Azarbejdžan će biti u stanju da još više uveća obime svog gasnog izvoza. Rusija sa svoje strane spremna je da predloži Bakuu tranzitne mogućnosti za isporuku ovog gasa na evropska tržišta. Treba posebno podvući da u datom slučaju Moskva istupa ne kao „preprodavac“ azarbejdžanskih resursa, već kao njihov tranziter. Sličan prilaz odgovara zahtevima Brisela o isporukama goriva u zemlje članice EU iz različitih izvora.
Uzrok nelogičnog ponašanja EU je jednostavan: ona kao organizacija taoc je globalnih energetskih igara koje su zamutile u prvom redu SAD. Politika Brisela u energetskoj bezbednosti kao da je prepisana sa rukovodećih ukaza koje je formulisao još 1997. godine bivši savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžezinski.
Kometar direktora ruske filijale Pace Global Energy Services Armena Badalova.
- Vidi se ogroman jaz između interesa EU kao organizacije sa prestonicom u Briselu i pojedinih evropskih zemalja koje su njene članice. To se tiče u prvom redu velikih potrošača kao što je Nemačka. Oni su vrlo zainteresovani za ruski gas. Sa jedne strane, pokrenut je gasovod Severni tok, koji isporučuje ruski gas na tržišta Evrope. Sa druge strane ruske vlasti su pustile nemačke kompanije na rusko tržište, do ruskih energetskih resursa. Tako se može tvrditi da se vrlo zanimljiv i konstruktivan dijalog u energetskoj sferi uspešno razvija. A Evropska komisija svojim dejstvima sličan dijalog jednostavno ometa.
Izgleda da mnogi evropski činovnici nastavljaju da razmišljaju u kategorijama hladnog rata i energetskih ratova.
Petar Iskenderov,
Izvor: Glas Rusije, foto: www.europeangas-conference.com
.jpg)
