Izvor: Politika, 12.Jan.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomija u carstvu neslobode
Sa ukupno 58 poena, koje smo dali sami sebi ocenjujući ekonomske slobode, zauzeli smo 98. mesto na listi od 184 zemlje, a međunarodnim anketarima nije preostalo ništa drugo nego da to „overe”
U pogledu ekonomskih sloboda mi smo još jednom sami sebe loše ocenili, a međunarodni anketari su to „overili”. Na ovogodišnjoj rang-listi ekonomskih sloboda u 2011. godini, koju su juče zajednički objavili američka fondacija „Heritidž” i „Volstrit džornal”, Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je svrstana među neslobodne ekonomije.
Sa ukupno 58 poena zauzeli smo 98. mesto na listi od 184 zemlje. To je, istina, nepromenjeno u odnosu na prošlogodišnju listu i pokazuje da je postignuto skromno poboljšanje u trgovinskim i monetarnim slobodama. S druge strane, u istom periodu oslabile su poslovne slobode i upravljanja vladinim izdacima, navedeno je u obrazloženju.
Uprkos izvesnom napretku, ukupne ekonomske slobode Srbije i dalje sputava pomanjkanje političke volje za preduzimanje neophodnih odlučnih i bolnih reformi. Vladina potrošnja je i dalje neefikasna, velika i njom se i dalje slabo upravlja, ukazano je u izveštaju i dodato da su neophodne dublje institucionalne reforme kako bi se otklonio problem birokratije, smanjila korupcija i ojačao pravosudni sistem koji je podložan političkim uticajima.
Stručnjaci kažu da bi ovakve izveštaje trebalo primiti s rezervom. Bojan Ristić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da rezultat zavisi od izvora podataka, od toga kako su formulisana pitanja, da li se odgovori mogu zasnivati na kvantitativnom merenju, kao na primer u slučaju visine inflacije, nezaposlenosti, ili na utisku da li je bolje ili lošije, da li ima monopola ili ne, da li ima korupcije, na veličini uzorka…
– Kod nas je, inače, kod tih međunarodnih ispitivanja uočen stav da naše prilike loše ocenjujemo, iako u poređenju s nekim drugim zemljama to i ne mora da bude tako. To se objašnjava pesimizmom, ali i našim karakterom da smo skloni kritici – kaže Ristić.
Koliko bi ovakve izveštaje trebalo uzeti s rezervom vidi se i na primeru Italije koja je svrstana na čak 92. mesto, a isto je, kao i Srbija u grupi s većinom ekonomski neslobodnih zemalja. Od Italije su bolji Albanija, Azerbejdžan, Burkina Faso, Gana…
To što se Italija našla na tako lošem mestu Ristić objašnjava pesimizmom privrednika usled velikog javnog duga, smene na čelu vlade, rezervi u pogledu ekonomskog rasta i slično.
(D. Stojanović)
U izveštaju je navedeno da je Srbija u protekloj deceniji sprovela značajne strukturne reforme u pojedinim oblastima ekonomije. Nekada nefunkcionalan bankarski sistem je zahvaljujući reformskim procesima, uključujući privatizaciju i konsolidaciju, oživeo i nastavlja da se razvija. Ekonomsku konkurentnost podstiču niski porezi, relativna otvorenost za svetsku trgovinu i regulatorske reforme koje su u toku, ukazano je u izveštaju.
Srbija je među 43 zemlje evropskog regiona zauzela 37. mesto, a broj njenih ukupnih bodova je manji od svetskog i regionalnog proseka.
Hongkong je na ovogodišnjoj listi ponovo zauzeo prvo mesto kao najslobodnija svetska ekonomija, a sledi ga Singapur. Te dve ekonomije su na istim pozicijama još od početka objavljivanja tog indeksa pre 18 godina.
Još dve azijsko-pacifičke ekonomije – Australija i Novi Zeland – zauzele su treće i četvrto mesto, dok je Švajcarska na petom.
SAD su pale sa devetog na 10. mesto, dok je na začelju Severna Koreja sa svega jednim bodom.
Zemlje su rangirane na osnovu 10 pokazatelja koji pokrivaju vladavinu zakona, otvorenost tržišta, efikasnost regulative i razmere vlade.
Svi ti činioci pokazuju da su svetske ekonomske slobode u prošloj godini pogoršane zbog „nemarnih” vladinih izdataka koji nisu uspeli da zaustave širenje svetske finansijske krize. Povećani vladini troškovi su doprineli narastanju javnih dugova i rezultirali porastom birokratije koja preti da sputa poslovnu aktivnost u privatnom sektoru, upozoreno je u izveštaju.
Prosečan broj bodova na ovogodišnjoj listi drugi je najmanji u proteklih 10 godina.
J. Rabrenović
objavljeno: 13.01.2012.
