Izvor: B92, 28.Nov.2019, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekolozi upozoravaju: Evropa planira gradnju preko 8.700 HE, najviše na Balkanu
Beograd -- U Evropi radi 21.387 hidroelektrana, a planira se izgradnja ili se već gradi još 8.779, uglavnom na Alpima i Balkanu.
Ovo su rezultati prvog panevropskog popisa postojećih i planiranih hidroelektrana.
Kako su danas upozorile nevladine organizacije "Juronejčer" i "Rivervoč", novom izgradnjom ranije netaknute reke, posebno na Balkanu, biće uništene. Pored toga, oko 2.500 projekata hidroelektrana planira se u zaštićenim područjima, uglavnom u nacionalnim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << parkovima ili zaštićenim područjima iz EU mreže Natura 2000.
Podaci iz izveštaja ukazuju na 946 hidroelektrana u Srbiji - 85 postojećih, 830 planiranih i 31 u izgradnji, ukupno 105 na Kosovu, 692 u Albaniji, 426 u Bosni i Hercegovini.
Najviše u Evropi je hidroelektrana, ili će ih tek biti, u Nemačkoj - 4.839, a slede Austrija (4.485), Francuska (2.663), Norveška (2.453).
U studiji koju su naručili "Juronejčer", "Rivervoč", Svetski fond za prirodu i Grupa za proučavanje teritorije i ambijenta, ističe se neuspeh vlada u i van EU da zaštite reke i biodiverzitet i dokumentuje nepoštovanje zakona EU, posebno Okvirne direktive o vodama.
Traži se reakcija Evropske unije
"Suočavamo se sa krajem reka koje slobodno teku u Evropi i krahom biodiverziteta ako ne zaustavimo to 'ludilo' hidroelektrana. Evropska komisija predvođena Ursulom fon der Lajen i nacionalne vlade moraju da zaustave tu ekspanziju. Pre svega moraju da stave tačku na subvencije za hidroelektrane i unaprede zaštitu reka. Neprihvatljivo je da se našim računima za struju finansiraju investitori u hidroelektrane i time uništavanje evropske 'linije života", rekao je direktor Rivervoča Ulrih Ajhelman.
Njegov kolega iz "Juronejčera" Gabrijel Švaderer istakao je da se izgradnja najvećeg broja novih hidroelektrana, više od 3.000, planira na Balkanu. On kaže da je reč o gradnji na većinom netaknutim rekama koje su blago Evrope.
"Tražimo od EU da reaguje na to u pregovorima o pristupanju i da insistira na primeni zakona o zaštiti prirode. Na Balkanu su investicije u hidroelektrane prevelike dok je potencijal za solarnu energiju, zaista obnovljivi izvor energije, uglavnom neiskorišćen", rekao je Švaderer.
Više štete nego koristi
Brane hidroelektrana uništavaju reke i okolinu i znatno doprinose gubicima u biodiverzitetu. One zaustavljaju prirodan tok vode, blokiraju migraciju riba i presecaju sedimente koji štite obale i delte od poplava i podizanja nivoa mora i tako uništavaju lokalne zajednice.
Pored toga, više od 90% planiranih hidroelektrana proizvodiće malu količinu struje (manje od 10MW) i napraviće veću štetu prirodi nego što će doneti ekonomsku korist.
Kako bi se zaustavio gubitak biodiverziteta slatkih voda, Juronejčer i Rivervoč traže od svih evropskih zemalja i EU da sprovedu "Plavi novi sporazum za evropske reke", da više ne daju subvencije za hidroelektrane, bolje zaštite vredne rečne deonice i donesu panevropski program obnove reka.
.jpg)
