Izvor: B92, 07.Dec.2011, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EFSF dodatno pomaže prezadužene
Brisel -- Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF), koji pruža pomoć prezaduženim članicama evrozone će do kraja godine pokrenuti kratkoročni program finansiranja.
U saopštenju se navodi da će program staviti težište na dužničke hartije sa rokom dospeća od tri, šest i 12 meseci, a "prva aukcija se očekuje krajem godine", prenela je agencija AFP.
Saopštenje je usledilo dan nakon što je agencija "Standard end Purs" (S&P) upozorila da bi mogla da smanji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vrhunski kreditni rejting fonda. Agencija je u ponedeljak izdala isto saopštenje za gotovo sve članice monetarne unije.
"U zavisnosti od rezultata našeg sistema praćenja rejtinga članica evrozone i EFSF-a, mogli bismo sniziti dugoročni rejting fonda za jedan ili dva stepena", naveo je S&P.
EFSF je vredan 440 milijardi evra, a kreiran je u maju prošle godine kao vid zaštite za osetljive zemlje evrozone, nakon što je Grčka primila finansijsku pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Od tada je fond finansirao pakete pomoći Irskoj i Portugaliji.
Uz kreditni rejting AAA, EFSF je u mogućnosti da na tržištima obveznica pribavlja sredstva uz mnogo niže kamatne stope nego što bi to mogle zemlje koje su spašene od bankrota samostalno.
Direktor stabilizacionog fonda Klaus Regling je naveo da je "lansiranje kratkoročnog programa finansiranja u skladu sa povećanom aktivnošću fonda, koji svoje nove instrumente efikasno koristi".
"Ovaj program neće zameniti dugoročni program prodaje obveznica EFSF, ali će mu pružiti dodatnu fleksibilnost", rekao je Regling.
Upozorenje S&P da bi mogao da snizi rejting većine članica evrozone stvara dodatni pritisak da se na predstojećem samitu Evropske unije postigne sveobuhvatan dogovor koji bi rešio dužničku krizu koja traje već dve godine.
Francuska i Nemačka predlažu uvođenje jače budžetske discipline u 17-članoj monetarnoj uniji kroz izmenu osnivačkih ugovora EU.
Uverljivo opredeljenje za fiskalnu disciplinu moglo bi da uveri Evropsku centralnu banku da odbaci protivljenje obimnijoj intervenciji za pomoć državama koje se nalaze u finansijskim problemima.
Evrozona je želela da poveća fond za spas na bilion evra, u slučaju da većim privredama kao što su Italija i Španija zatreba pomoć, ali su zvaničnici priznali da, usled pogoršanja krize, neće uspeti da ostvare tu nameru.
