Izvor: B92, 06.Sep.2010, 13:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dugovi ne zastarevaju, već rastu

Beograd -- Obaveze klijenata ostaju na snazi bez obzira na to što je reč o ugašenim bankama, koja je neka od četiri banke u stečaju imala.

Sva potraživanja preneta su na Agenciju za osiguranje depozita - upozorava Veroljub Dugalić generalni sekretar Udruženja banaka Srbije

"Obaveza stečajnog upravnika je da utvrdi visinu glavnog duga i da priloži obračun kamate za određeni period docnje na glavni dug", tvrdi advokat Nenad Dedić

>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Stečajni postupak uskoro će okončati Beobanka i Investbanka, dok se za Beogradsku i Jugobanku još ne može predvideti kraj tog procesa", kaže Dobrila Hajduković, direktor sektora stečaja i likvidacije u Agenciji za osiguranje depozita

Neki od klijenata četiri velike banke nad kojima je pre nešto više od osam godina pokrenut stečajni postupak bili su neprijatno iznenađeni kad su im stigle opomene zbog neizmirenih obaveza prema tim bankama.

Iznenađenje je bilo utoliko veće kad su shvatili da je njihov dug, zbog pripisanih kamata, nekoliko puta uvećan i da su stavljeni pred svršen čin - da izmire obaveze ili da podnesu prigovor i uđu u parnični postupak.

Na treću opciju - pozivanje na zastarelost duga u ovom slučaju ne mogu da računaju.

Zbog te, činjenice, većina građana koji su nekada koristili usluge neke od te četiri banke (Invest, Beobanka, Jugobanka i Beogradska banka) strepe da bi mogli da se nađu u neprijatnoj situaciji.

Obaveze klijenata ostaju na snazi bez obzira na to što je reč o ugašenim bankama.

„Ukoliko klijent, koji je dobio opomenu, ili tužbu, misli da je oštećen, treba da ode u Agenciju za osiguranje depozita i da utvrdi o čemu je reč, ali, naglašavam, njegove obaveze ne prestaju u trenutku gašenja banke i problem je nastao upravo zbog toga što su mnogi pomislili da je pokretanjem stečaja stavljena tačka i na njihova dugovanja", rekao je Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

On podseća da klijent može i u Kreditnom birou da dobije lični izveštaj iz koga se jasno vidi kolika su njegova dugovanja i prema kojoj banci.

Slična je situacija i sa Investbankom, dok se za Beogradsku banku i Jugobanku okončanje stečaja još ne može predvideti.

Razloge za to, kaže naša sagovornica, treba tražiti u sporom postupku likvidacije nad poslovnim jedinicima tih banaka koje se nalaze na Kipru i u SAD, a koje sprovode organi tih zemalja primenjujući domicilne propise.

Na pitanje koliko banke u stečaju potražuju od pravnih lica i šta je sa dužnicima koji su takođe u stečaju ili u postupku privatizacije, naša sagovornica kaže da se u ovom trenutku iznos potraživanja kreće oko 2,3 milijarde evra, od čega se u sudskom sporu nalaze potraživanja „teška" 796 miliona evra.

"Treba, takođe, naglasiti da su poveriocima prvog isplatnog reda isplaćena potraživanja u iznosu od 140 miliona evra i 5,1 milijarde dinara. Beobanka je počela da isplaćuje i poverioce drugog isplatnog reda, a reč je o 14 odsto priznatih potraživanja, odnosno 2,7 milijardi dinara. Kad je reč o dužnicima koji su u stečaju, ili u postupku privatizacije, oni svoje obaveze izmiruju u skladu sa Zakonom o stečaju i Zakonom o privatizaciji", podseća Dobrila Hajduković.

Pratite specijal: NIS na berzi

Nastavak na B92...