Izvor: Blic, 07.Sep.2010, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar izgubio primat
Podaci o povećanoj zaradi banaka za šest meseci ove godine su nagoveštaj da se bankarski sektor ponovo razvija dinamično kao što je to bilo u godinama pre krize. Oživljavanje bankarskih aktivnosti je dobar signal i može da bude ohrabrujući jer to znači da banke sada plasiraju više kredita nego što su to činile prošle godine. S druge strane, to pokazuje i da neko te kredite više traži i da će pokrenuti proizvodnju ili neke druge privredne aktivnosti, kaže u razgovoru za „Blic“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Dosta se priča u javnosti o tome da banke iznose novac iz Srbije?
- Banke ne mogu da iznesu kapital iz Srbije, dok ne ugase svoju banku ovde. Šta im preostaje, to je profit, ali ni njega ne mogu da prebace u celosti van Srbije pošto on mora da se upotrebi za plaćanje dividendi i zarade. Takođe jedan deo odlazi u fondove, drugi za pokriće gubitaka ako ih je banka imala u prošlosti. Ipak, to su simbolični iznosi, u odnosu na ono što se pominje u našim sredstvima informisanja.
Govori se o sumi od preko milijardi evra?
- Sve banke za godinu dana nisu zaradile više od 300 miliona evra. To je, naravno, nonsens. Ako bi se pošlo tom logikom da banke iznose novac iz Srbije, postavlja se pitanje zašto bi to činile kada ovde mogu više da zarade. Banke mogu samo deo svog profita da transferišu onima koji su vlasnici kapitala u Srbiji. Međutim, to nisu veliki iznosi. Tehnički ne postoji način da se novac iznosi. Da li bi ovdašnje banke mogle da iznesu novac pa da spasavaju svoje centrale? U odnosu na iznose tog kapitala u njihovim maticama, ovo što bi odneli bila bi kap koja se ne bi ni primetila.
Šta se onda zaista i dešava?
- Naše kompanije su se ranijih godina u velikoj meri zaduživale u inostranstvu i ti krediti sada dospevaju na naplatu. Naravno, kada dospe rata za otplatu to se čini preko ovdašnje banke koja usmerava novac u inostranstvo. Na taj način dolazi do odliva naših deviznih sredstava prema inostranstvu jer banke plaćaju u ime svojih klijenata.
Kako, po vašem mišljenju promeniti negativan stav građana prema bankama?
- Loša slika o bankama stvorena je devedesetih godina kada je zaplenjena stara devizna štednja i to je bio veliki udarac za stanovništvo.
Ali, država vraća staru deviznu štednju? Od tada je prošlo puno godina.
- To je velika senka. Osim toga stvorene su parabankarske institucije „Dafiment banka" i „Jugoskandik", što je bila velika prevara građana, a to je takođe uticalo veoma negativno. I konačno, ona ogromna hiperinflacija krajem 1993. što je razorila sve što je bilo u dinarskom obliku ostavila je dubok trag. Jer, građane vide banke kao nešto loše i povezuju sa nečim lošim što se desilo sa njihovim novcem. Bilo je potrebno dugo vremena da se ta loša slika popravi. I u javnosti sada imate neke neumesne kritike kada je u pitanju bankarski sektor. Sve to stvara lošu sliku o bankarskom sektoru kod nas danas.
Sigurno da uticaja ima i to što se dešavalo da banke ne poštuju kreditne ugovore, pa samoinicijativno menjaju kamatne stope klijentima.
- Čak i kada je jedan prigovor građana opravdan, to nije dobro. Ne sme da se desi greška da ijedan klijent bude oštećen. Ali, broj prigovora u odnosu na ukupan broj odobrenih kredita je stvarno mali.
Kada se smo već na temi poverenja, puno se poslednjih nedelja priča o procesu dinarizacije, odnosno vraćanju poverenja u domaću valutu. I to je proces koji će trajati"
- To neće biti lako. Problem dvovalutnog sistema imamo već decenijama unazad. U prošlosti smo imali paralelno funkcionisanje marke i dinara, danas je umesto marke evro. I to je direktna posledica onoga što smo imali ranije. Sve te prevare uticale su na to da se formira stav da je držanje aktive u stranoj valuti mnogo isplativije i sigurnije nego čuvanje dinara. Događaji odranije - stara devizna štednja i piramidalne institucije i razarajuća hiperinflacija, posebno i što sada imamo inflaciju najvišu u Evropi, uticali su da nema poverenja u dinar. Ta nesigurnost koju građani imaju traje decenijama. Nažalost, formirana je svest da je sigurno samo ono što je u stranoj valuti.
Da li to znači da je proces dinarizacije po vama teško sprovodljiv?
- Dvovalutni sistem biće veoma teško eliminisati. Neophodno je ili da se protera evro ili da se protera dinar. Sve dok imamo dvovalutni sistem imaćemo ove probleme sa kojima se sada i suočavamo. Za dinarizaciju trebaće nam vreme, kao i da otklonimo uzroke koji su do toga doveli. Ljudi moraju da shvate da su banke sigurne i dobre, zatim da je njihov novac u bankama siguran. Zatim da imamo inflaciju koja je jedan ili dva procenta, pa da novac koji imamo u dinarima ne bude obezvređen. Potrebna je i privreda koja je konkurentna, kao i da izvoz bude približan uvozu, a poželjno je da bude i malo veći. Neophodna je i konkurentna privreda koja će nam omogućiti redovan priliv deviza ili priliv po osnovu nekih drugih aktivnosti. Kad to postignemo, onda će ljudi verovati dinaru i onda neće biti potrebno da se domaća valutu nameće merama.
Prema podacima Udruženja banaka, ispada da su građani najrevnosniji kada je otplata kredita u pitanju.
- Docnja kod plaćanja građana se stabilizovala i ona iznosi 3,4 odsto već nekoliko meseci, što je još uvek dobar pokazatelj. Naravno on je mnogo lošiji u poređenju sa pre dve godine kada je iznosio 1,4 odsto. Nažalost, veći je problem kod preduzeća gde je docnja 14,5 odsto i neprestano raste. Povećava se i broj takozvanih loših zajmova.
To podiže cenu kredita?
- Da, poskupljuje bankarske usluge i stvara veliki problem bankama, jer su potrebne velike rezervacije za takvu vrstu zajmova. To je skupa transakcija za banku. Povećanje broja preduzeća koja kasne u otplati svojih rata ukazuje na probleme koje imamo u privredi. Bankarskom sektoru problem nisu građani, već privreda.
Tržište
Kako bi objasnili pojavu da kada je reč o dinarskim keš kreditima razlika između kamatnih stopa među bankama iznosi i duplo?
- Rasponi u kamatnim stopama pokazuje da postoji tržište. I to je dobra strana tržišta. U Srbiji imate 34 banaka čiji se uslovi kreditiranja razlikuju, a vi kao klijent možete da izaberete šta je za vas najpovoljnije.
Veroljub Dugalić
generalni sekretar Udruženja banaka Srbije
.jpg)
