Izvor: Politika, 01.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državna pomoć pod kontrolom
Zakonom koji bi vlada uskoro trebalo da predloži parlamentu sprečiće se ozbiljnije narušavanje konkurencije na tržištu dodelom novca iz državne kase preduzetnicima i firmama
Da Srbija ima zakon o kontroli državne pomoći ne bi bilo ni dilema da li su povlastice koje je „Fijat ” dobio od države zarad ulaska u strateško partnerstvo sa „Zastavom” tržišno prihvatljive, da li favorizuju jednu firmu i nose li rizik da naruše konkurenciju. Tek nadležna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komisija bi to proverila, dala svoj sud i odagnala nedoumice da li je dopustivo da država i grad finansiraju infrastrukturu za potrebe ove firme, poklone joj zemljište i unapred oproste poreze i takse za narednih deset godina.
Do donošenja zakona kojim će se pravila o dodeli državne pomoći upodobiti ili bolje reći postepeno približiti evropskim, cilj – privlačenje investitora uveliko opravdava sredstvo – ulaganja iz državne kase i odricanje države od dela prihoda. Baš onako kako su to radile i druge zemlje u situaciji u kojoj se Srbija sada nalazi. Za toliko su ulagačima i bile privlačnije od ostalih.
Ali, očigledno ne zadugo. Jer, zakon o kontroli državne pomoći, jedan od onih na kojima Evropska unija i te kako insistira, čije je donošenje obaveza po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i koji bi trebalo da dobijemo u roku od godinu dana od početka primene prelaznog trgovinskog sporazuma, mogao bi da počne da se primenjuje od 1. septembra iduće godine. Bar tako je predviđeno nacrtom ovog zakona koji je pripremljen u Ministarstvu finansija i prošao javnu raspravu. Zakonski predlog bi, kako je najavio vicepremijer Đelić, u novembru iz vlade trebalo da krene put Skupštine.
– Kako svaka državna pomoć preti da naruši konkurenciju, jer se selektivno dodeljuje favorizujući jedno ili određen broj preduzeća i ugrožavajući ostala na tržištu, kontrola se uvodi upravo da bi se takva situacija izbegla. Međutim, to ne znači zabranu dodele državne pomoći, već samo uvođenje pravila koja moraju da se poštuju kako ne bi došlo do poremećaja konkurencije. Primenom zakona i podzakonskih akata obezbedila bi se osnovna načela državne pomoći – nužnost, namenska usmerenost, efikasnost , transparentnost i povraćaj nezakonito dodeljene ili pomoći koja se koristi suprotno zakonskim odredbama, objašnjava Milica Petrović, načelnik odeljenja za državnu pomoć u Upravi za trezor Ministarstva finansija.
Predloženim zakonom državna pomoć se definiše kao stvarni ili potencijalni javni rashod ili dovodi do umanjenja prihoda u republičkim, pokrajinskim i opštinskim kasama: najdirektnijim izdvajanjima (subvencije, krediti, zajmovi pod povoljnijim uslovima od onih koje imaju konkurenti na tržištu), zatim poreskim olakšicama i oslobađanjima, smanjenjem doprinosa za obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje, prodajom državnog zemljišta ispod tržišne cene ili kupovinom dobara i usluga državnim novcem po cenama višim od tržišnih... sve do davanja državnih garancija koje u jednom trenutku mogu biti aktivirane i tako postati rashod države. U državnu pomoć se ubraja i tzv. rizični kapital koji nova preduzeća, najčešće mala ne bi mogla da obezbede pod tržišnim uslovima.
Međutim, Milica Petrović ukazuje da treba razlikovati pomoć fizičkim licima, koja po pravilima EU ne predstavlja državnu pomoć, od pomoći firmama koje tim sredstvima mogu da naruše konkurenciju. U skladu sa međunarodnim propisima i praksom prihvatljiva je državna pomoć socijalnog karaktera koja se dodeljuje potrošačima, ali pod uslovom da nema diskriminacije u odnosu na poreklo robe: da se, recimo, za nabavku potrepština za javne kuhinje raspiše tender, kako se posao ne bi poveravao dobavljaču po nečijem slobodnom izboru. Prema predloženim rešenjima pomoć se može dodeliti i određenom preduzeću radi otklanjanja posledica prirodnih nepogoda ili u drugim vanrednim situacijama, ali samo da bi se ono vratilo u stanje pre nepogode, a nikako za, recimo, kupovinu novih mašina ili opreme, izgradnju novih hala... Takođe, kako to nalažu pravila EU, kontrolom po ovom zakonu nije obuhvaćena državna pomoć primarnoj poljoprivredi i ribarstvu.
Na bojazan zagovornika državnog intervencionizma koji smatraju da je podrška države privredi još potrebna kako bi preduzeća stala na noge i uključila se u evropsku tržišnu utakmicu, Milica Petrović podseća da će se Srbija, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, još pet godina od potpisivanja ovog dokumenta tretirati kao „A” region. Da će u skladu sa pravilima EU u ovoj oblasti, kao zemlja čiji je bruto domaći proizvod manji od 75 odsto prosečnog u EU, sa razvojnim problemima, sa visokom stopom nezaposlenosti i vrlo niskim životnim standardom, i u tom periodu imati mogućnost da primenjuje maksimalno dozvoljeni nivo državne pomoći, posebno za regionalni razvoj. I to, pre svega, radi podsticanja investicija za otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje i obuku, istraživanje i razvoj, inovacije, zaštitu životne sredine...
Kako će se u praksi kontrolisati da li je pomoć koju dodeljuje država po domaćim i evropskim pravilima u dozvoljenim granicama?
Svi davaoci, bilo da je reč o republičkim , pokrajinskim, lokalnim organima, fondovima ili agencijama, koji koriste javna sredstava biće dužni da pomoć prijave Komisiji za kontrolu državne pomoći i to pre nego što je dodele, tačnije isplate. Uz prijavu će morati da dostave i pravni osnov za dodelu pomoći. Komisija koja će se obrazovati na predlog ministarstava finansija, ekonomije i regionalnog razvoja, infrastrukture i zaštite životne sredine i Komisije za zaštitu konkurencije odlučivaće o usklađenosti dodeljene pomoći sa zakonskim rešenjima. Ukoliko dodeljena pomoć nije u skladu sa zakonom, odnosno ukoliko komisija proceni da ta pomoć narušava ili preti da naruši konkurenciju, davalac pomoći će dobiti rok za otklanjanje nepravilnosti. Komisija će moći da deluje i naknadno, ako dođe do saznanja da neko nije prijavio pomoć ili da je pomoć dodeljenja ili se koristi nezakonito: tražiće otklanjanje nepravilnosti, moći će da privremeno obustavi isplatu i u krajnjem slučaju da zatraži da se pomoć vrati i to uvećana za zateznu kamatu, objašnjava Petrović, ali i dodaje da takva Komisija neće biti svemoguća:
– Komisija samo odlučuje da li je pomoć dodeljena u skladu sa zakonom, ali ona nije ni inspekcijski ni istražni organ. Stoga je od velikog značaja saradnja sa državnom institucijom nadležnom za poslove revizije i budžetskim inspekcijama. Takođe, biće neophodno i usklađivanje zatečenih propisa po kojima se državna pomoć dodeljuje sa zakonom o kontroli državne pomoći. Sporazum o stabilizaciji obavezuje da do početka primene ovog zakona sačinimo inventar postojećih propisa o državnoj pomoći i da ih u naredne četiri godine uskladimo.
Na pitanje o očekivanim efektima primene predloženih zakonskih rešenja Milica Petrović, uz značaj racionalnijeg i transparentnijeg korišćenja državnih sredstava (zakonom će se propisati obaveza izveštavanja o dodeljenoj državnoj pomoći), posebno ističe činjenicu da zakon ne ukida ovu vrstu državne intervencije već podstiče zdravu državnu pomoć. Onu koja ne narušava ili bolje reći najmanje narušava konkurenciju, podstiče ulaganja, osnivanje malih i srednjih preduzeća i otvaranje novih radnih mesta.
Vesna Jeličić
----------------------------------------------------------
Pravila konkurencije i za javna preduzeća
Dodela državne pomoći javnim i preduzećima u restrukturisanju pod posebnim je monitoringom Evropske komisije i pravila su veoma stroga. Program restrukturisanja mora imati jasne ciljeve i precizne rokove, a može mu prethoditi operaciona pomoć za sanaciju, odnosno spasavanje firme, koja može da se koristi samo jednom i mora da se vrati.
U EU i javna preduzeća koja obavljaju usluge od opšteg interesa potpadaju pod pravila konkurencije. Ali ukoliko su ispunjeni određeni kriterijumi, kao što su jasno definisane usluge, dostupne svim građanima pod jednakim uslovima, da im je cena poznata i da sredstvima koje država dodeljuje ne ostvaruju više od razumne dobiti, ta intervencija države ne tretira se kao njena pomoć. Sve što izlazi iz ovih okvira smatraće se kao državna pomoć, što podrazumeva obavezu prijavljivanja komisiji pre dodele, kaže Milica Petrović.
[objavljeno: 02/11/2008]
