Izvor: B92, 03.Okt.2010, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država podstiče rad na crno
Beograd -- Udeo sive ekonomije u BDP-u je između 35 i 40 odsto, daleko iznad proseka zemalja EU, a budžet države zbog toga je svake godine tanji za oko 4,5 milijardi evra.
Za vreme Miloševića siva ekonomija je iznosila 80 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). Mi smo to spustili na oko 40-45 odsto, a poreskom administracijom moguće ju je spustiti na nulu ili na desetak odsto, rekao je jula 2003. tadašnji guverner NBS >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Mlađan Dinkić. Sedam godina kasnije Srbija je i dalje tamo gde je bila u vreme ove Dinkićeve izjave.
I strane institucije – Svetska banka, Evropska komisija, OECD, i domaći izvori – sindikati, unije poslodavaca, nevladine organizacije – složni su u procenama da se oko 40 odsto prometa roba i usluga u Srbiji obavlja u sivoj zoni, dakle bez plaćanja ikakvih dažbina državi. Poslednje procene Socijalno-ekonomskog saveta i Saveza samostalnih sindikata Srbije govore da „na crno" radi oko 800.000 ljudi.
Na dve stolice
Prema procenama, oko 12 odsto legalno zaposlenih koji su zbog niskih zarada prinuđeni da obavljaju dopunske poslove dodatna primanja ostvaruju u sivoj zoni. Prema podacima Nacionalne službe zapošljavanja, nije retkost da nezaposleni ostaju na birou da bi primali novčane nadoknade i ostvarivali druge pogodnosti a da istovremeno rade „na crno". Zarade „na crno" znatno su niže nego u legalnoj ekonomiji i iznose svega od 15 do 20 hiljada dinara, ali kada se saberu s naknadom za nezaposlene dolazi se do iznosa približnog prosečnoj neto zaradi.
Iako kazne za poslodavce koji zapošljavaju radnike na crno nisu male i iznose od 400.000 do milion dinara, Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad, protekle nedelje je izjavio da ne zna nijedan slučaj u poslednjih pet godina da su te kazne izrečene u tom iznosu. Zbog sporosti sudstva i famoznog zastarevanja, većina prekršajnih postupaka pokrenutih po zahtevu Inspekcije rada nikada se ne okonča.
U odnosu na vreme pre 2000. sivoj ekonomiji u Srbiji najviše je potkresano krilo koje se odnosi na klasičan šverc. No, i dalje su, iako u manjoj meri, prisutni nelegalno poslovanje (rad bez firme), pranje novca, utaja poreza. Kada se govori o centrima sive ekonomije, najčešće se kaže da su to veliki gradovi, pogranične zone – s Rumunijom, Bugarskom, BiH, Crnom Gorom i Makedonijom, a u manjoj meri s Mađarskom i Hrvatskom, krajnji jug Srbije i granice s Kosovom i Metohijom i ruralne sredine nerazvijenih područja.
Dakle, siva ekonomija je prisutna svugde pa ne čudi vapaj dela privrede koji legalno posluje nastojeći da odoli naletima krize. Ali država, kojoj ta legalna privreda u proseku plaća od 30 do 40 različitih dažbina, poreza, doprinosa i taksi, te vapaje čuje sa pola uva, na nivou deklarativne podrške i praznih obećanja koja postaju nešto glasnija tek u jeku predizborne kampanje.
Prema računici Unije poslodavaca Srbije, maja ove godine prosečna razlika u maloprodajnim cenama između istih proizvoda koje prodaju registrovani privredni subjekti i njihova konkurencija iz sive zone iznosila je između 14 i 34 odsto. Naime, za toliko su proizvodi kod registrovanih privrednih subjekata bili skuplji, jer oni redovno izmiruju sve svoje obaveze prema državi.
Globalni problem
Ne postoji nijedna zemlja na svetu koja je u potpunosti eliminisala sivu ekonomiju. Naprotiv, po izbijanju ekonomske krize 2008. s rastom sive ekonomije suočile su se i mnogo uređenije države od Srbije. Prosečno učešće sive ekonomije u BDP-u zemalja OECD-a povećano je za više od jednog procenta i danas iznosi oko 17,5 odsto, a najveće povećanje zabeleženo je u Nemačkoj i Austriji. Učešće sive ekonomije u BDP-u ispod ili oko deset odsto imaju samo Švajcarska i SAD, a postoji čitava grupa zemlja u kojoj je taj procenat veći od 20 – Grčka, Španija, Portugalija, Italija...
U Uniji smatraju da je za ovakvo stanje „zaslužan" slab rad državnih organa, pre svega inspekcija, nepostojanje strože kaznene politike, pa i zatvorskih kazni, ali i odsustvo političke volje da se taj problem reši.
Vodeći ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj Piter Sanfej i predavač na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Goran Krstić proletos su saopštili „iznenađujuće rezultate" svog istraživanja. Oni su utvrdili da je nivo rada na crno u Srbiji u periodu od 2002. do 2007. znatno povećan, uprkos jakom ekonomskom rastu i uvođenju niza tržišno orijentisanih reformi.
Učešće rada u sivoj ekonomiji (u ukupnoj zaposlenosti) iznosilo je 27,6 odsto u 2002, a 34,9 odsto u 2007. Iz ovih podataka autori istraživanja zaključili su da su, uprkos jakom ekonomskom rastu u posmatranom periodu, svi glavni pokazatelji na tržištu rada bili slabiji u 2007. nego pet godina ranije, što pokazuje da otvaranje radnih mesta u Srbiji i dalje predstavlja izazov.
Valja li podsetiti da je na obećanjima o otvaranju 200.000 novih radnih mesta aktuelna vlast dobila izbore? Umesto toga, podsetićemo da je Mlađan Dinkić izjavu s početka ovog teksta dao u jeku sukoba sa do tada najboljim reformskim prijateljem, tadašnjim ministrom finansija Božidarom Đelićem. Dinkić je tada optužio Đelića da „odlaže uvođenje poreza na dodatu vrednost koji bi sprečio dobar deo sive ekonomije".
U međuvremenu PDV je uveden (2005), a Ministarstvom finansija rukovodili su i Dinkić i aktuelni premijer Mirko Cvetković. Ali do smanjenja sive ekonomije, u obimu većem od onog koji je ostvaren presecanjem glavnih švercerskih kanala, nikada nije došlo. Drugim rečima, ako se izuzmu šverc nafte i cigareta, srpska siva ekonomija je živa i zdrava, kao za vreme Miloševića.
Pratite specijal: NIS na berzi
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
