Izvor: Politika, 15.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država nije pred bankrotom

Nema razloga za nervozu: budžet je pod kontrolom, pare nisu potrošene na izbore niti su njima „plaćani raznorazni politički dogovori”, pa redovno i po planu izmirujemo dospele obaveze

„Država Srbija nije pred bankrotstvom. Budžet je pod kontrolom, redovno i po planu se puni i prazni, izmirujemo sve dospele obaveze, kako je i predviđeno. Pare nisu potrošene na izbore niti su njima ,plaćani raznorazni politički dogovori’, kako neki tvrde. Nema razloga ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za nervozu, pošto nismo ni tražili niti nameravali da uzimamo kredite od Narodne banke. Uostalom posle informacija plasiranih u javnosti – da Srbija ima budžetskih problema, posetili su nas predstavnici nekih poznatih svetskih banaka, nudeći novac, što najbolje govori o našem kredibilitetu”.

Ovako bi mogao da glasi sažeti raport srpskog ministra finansija Mirka Cvetkovića u intervjuu „Politici”, posle prave paljbe milionima koji su na njega protekle nedelje ispalili prvo guverner Radovan Jelašić, a onda i doskorašnji koalicioni partneri iz vlade Srbije – ministri Predrag Bubalo i Velimir Ilić, tražeći detaljnu informaciju kako su trošene državne pare. Informacija je u roku od 48 sati zaista predočena – i vladi i javnosti.

Sve je, zapravo, poteklo od jednog Vašeg upozorenja da se na jesen u budžetu može pojaviti rupa od 35 milijardi dinara?

Možda sam ja zaista izazvao ovu polemiku. Ali smatram da sam samo umerenim rečima rekao ono što je trebalo da kažem. I namera i posao mi je da upozorim na moguće posledice situacije u kojoj se Srbija nalazi. Čini mi se da se ne shvata da postoji veza između zbivanja na političkom i ekonomskom planu, da mi ne možemo imati ni uspešnu ekonomiju, ni dobar standard, ako imamo ovolike političke turbulencije, nejasnoće oko izbora vlade i puta kojim će ova zemlja dalje ići.

Posle toliko izrečenih brojki „ispod crte” i „iznad crte” običnom svetu tek sad nije jasno: ima li ili nema para. I ako nema, koliko nedostaje?

Građani nisu dužni da to znaju i razumeju, ali imaju pravo da pitaju i da im se objasni. Budžet ima dva dela. Prvi je onaj iz kojeg se isplaćuju sredstva za penzije, plate, socijalna davanja, transferi opštinama" I tu nema problema: redovno i regularno se puni i prazni – po planu. Za prvih pet meseci prihodi su iznosili 253,3 milijarde, a izdaci 254,6 od ukupno oko 650 milijardi dinara predviđenih za celu godinu. To znači da je dinamika uobičajena i da je od ukupnog deficita koji je za ovu godinu predviđen na 14,8 milijardi dinara, za pet meseci ostvareno tek nešto više od milijarde dinara.

Da li to znači i da je država sve dospele račune platila? I da ne živi na crtu, kao građani kod komšije, u prodavnici „na ćošku”?

Da baš tako. Isplatili smo što je trebalo i više od toga. Recimo, u poslednjih mesec dana neplanirano smo umesto JP „Putevi Srbije” izmirili 9,4 miliona evra dospelih kreditnih obaveza, koje oni nisu platili, pa je kreditor upotrebio suverenu državnu garanciju i račun ispostavio budžetu"

Problem je u onom drugom delu budžeta, kako se to kolokvijalno kaže „ispod crte” u koji se slivaju privatizacioni prihodi , a iz koga se pokriva budžetski deficit, otplaćuju državni dugovi, domaći i strani, dokapitalizuju preduzeća, isplaćuju budžetski krediti"

Kolika je tu rupa?

Rupe, uprkos izostanku privatizacionih prihoda, iz poznatih razloga, ni sada nema, ali se može pojaviti do kraja godine i prema konzervativnim procenama moglo bi da nedostaje oko 35 milijardi dinara. Poređenja radi, predviđeno je da ukupni izdaci „ispod crte” budu 74,5 milijardi dinara, što zajedno sa deficitom od 14,8 milijardi iznosi 89,3 milijarde dinara.

Računalo se, pre svega, na prihode od nekih većih privatizacija kao što su Bor ili IMT, ali ako se u ovoj godini proda NIS, pa i za 400 miliona evra, onda je problem rešen?

Da. Ali to je matematička koincidencija, i ne bih želeo da se shvati kao apel za brzo okončanje tog procesa. To nije način za rešavanje problema.

Ministri Bubalo i Ilić Vas optužuju da zbog budžetskih problema ubrzavate prodaju nekih javnih preduzeća?

Bilo bi dobro kada bi moje upozorenje bila neka vrsta podsticaja bržim strukturnim reformama u javnom sektoru. Ako bi to tako bilo shvaćeno onda nemam ništa protiv, naravno uz strategiju za svako preduzeće pojedinačno. A što se budžeta tiče, od prodaje JAT-a mi ne očekujemo prihode, a i kad je o „Telekomu”, reč koliko znam, ide se na inicijalnu prodaju akcija radi dokapitalizacije i prikupljanja sredstava koja su im, znam, potrebna za Republiku Srpsku.

I prodaja NIS-ovog udela u „Hajatu” dovodi se u vezu sa budžetskim problemima?

NIS-u su potrebna određena sredstva, oni hoće da prodaju svoje akcije u „Hajatu” i mislim da je to u redu.

Ali šta će na to reći Rusi?

Zašto? U Sporazumu piše 51 odsto kapitala, a ne sredstava. Ako NIS te akcije proda i investira u svoju kompaniju, to je samo promena agregatnog stanja. Neće imati akcije, ali će imati opremu. Međutim, problem je što NIS ima velika dugovanja – i komercijalna i državi. Pregovori će biti vrlo ozbiljni. Jer kada neko kupuje kupuje kapital, kupuje i sredstva i obaveze. Zato i mislim da bi NIS što pre trebalo da prodaje svoje akcije u drugim firmama i da vraća dugove, jer će Rusi tražiti da se to raščisti.

Ministrima Bubalu i Iliću sada nije jasno ni gde je „nestalo više od milijardu evra od prodaje „Mobtela”, 360 miliona od RK Beograd i 300 miliona od licence za prodaju trećeg operatera”. Bubalo „ne tvrdi, nego zna” da je u kasi od „1,5 milijardi evra u devizama i isto toliko u dinarima” ostalo samo 100 miliona.

Nije reč o sto nego o trista miliona evra i mislim da je to proteklih dana razjašnjeno. Nije tajna ni koliko je bilo para od privatizacionih prihoda, ni na šta su potrošene. Samo u 2006, u kojoj je prodat „Mobtel” (od kojeg je posle razduživanja Šlafu i pošto se deo sredstva knjižio kao prihod od licence ostalo oko milijardu evra) potrošeno je 90,948 milijardi dinara ili oko 1,1 milijarda evra, u 2007. još 63,7, a za prvih pet meseci ove godine 37,6 milijardi dinara – na otplatu duga domaćim i stranim kreditorima, budžetske kredite i dokapitalizacije i druge izdatke po zaključcima vlade, kao što su prevremena otplata duga IBRD, nedostajuća sredstva za penzije, potrebe Ministarstva za kapitalne investicije, otpremnine radnicima RK „Beograd”, isplate rezervistima...

Ministar za infrastrukturu ima primedbi i na trošenje novca iz NIP-a i tvrdi da se odustalo od tendera za Koridor 10 jer ste Vi rekli da nema novca.

Nikoga ja nisam tako nešto obaveštavao. Svako je planirao svoj budžetski razdeo, ima onoliko novca koliko je Zakonom o budžetu predviđeno i njime sam upravlja. Kao što i novac iz NIP-a, posle izbora projekata raspodeljen po resornim ministarstvima, koja upravljaju svojim delom NIP-a. Ko zna kako budžet funkcioniše, zna i to sasvim dobro.

Ali izgleda da za neke projekte sa liste sada nema novca?

Kao ministar finansija mogu jedino da konstatujem da se i taj deo izvršava, u proseku, kao i druge budžetske stavke. Možda neki projekat i nije plaćen, ja to zaista ne znam. Međutim, mislim da je budžetskim korisnicima još problem da shvate nove, stroge procedure: da niko ne može dobiti pare, dok nema urađene projekte, građevinsku dozvolu, ne sprovede javnu nabavku...

A da li su izdaci za Kosovo povećani? Koliko je novonastala situacija koštala budžet?

I za Kosovo se troši koliko je u startu budžetom predviđeno. Ministarstvo finansija isplaćuje novac po nalozima koje mu dostavljaju ministarstva – korisnici, naravno, ako je to budžetom predviđeno. I Ministarstvo za Kosovo i Metohiju ima prosečno izvršenje budžeta.

Kako da se kraj godine dočeka u projektovanim okvirima? Šta je izlaz?

Jedna opcija je da, ipak, sredstva od privatizacije počnu da stižu u drugoj polovini godine i da napravimo i uštedu, a druga je da se zadužimo.

Kako je sada moguće uštedeti, kada je objašnjeno da je potrošnja skresana koliko je bilo moguće?

U tekućem budžetu to je teško izvodljivo, jer su aproprijacije dodeljene budžetskim korisnicima i od njih bi trebalo da potekne inicijativa, što je nerealno očekivati. Ali u delu „ispod crte” mogli bismo da odustanemo od nekih planiranih dokapitalizacija.

Predlažete i mogućnost novog zaduživanja. Ne zvuči baš popularno, jer mi smo i onako dužni.

Ali kad se neko zaduži da bi platio stari dug to je refinansiranje: smanjili bismo dug time što bi stari, dospeli platili i povećali ga time što smo se zadužili. Zaduženost države ne bi porasla.

Najavili ste izdavanje državnih hartija od vrednosti?

To je jedna od mogućnosti. To je makroekonomski neutralno, nije nova emisija, jer ne bismo uzimali pare Narodne banke, već bismo štampali papire, prodali ih, pokupili novac, smanjili pritisak na tražnju, rešili svoj problem, a oni koji bi ih kupovali naplatili bi ih po dospeću, naravno, uz kamatu.

Koliko je sa ovakvim budžetom moguće ispuniti predizborna obećanja? Da li on može da izdrži pritisak davanja koja podrazumeva najavljena socijalno odgovorna vlada?

Sve je teoretski moguće. Teoretski mi možemo da se dogovorimo da pošaljemo Srbina na Mesec, da onda svi primamo po 20 odsto plate da bi nam on za pet godina mahao sa Meseca. Drugo je pitanje šta je to smisleno i šta odgovara svim socijalnim grupama i budžetskim mogućnostima i kako obezbediti ubrzani razvoj.

Da li je i praktično moguće da penzije budu veće, onako kako traže SPS i PUPS?

Ja nisam učestvovao u tim političkim razgovorima, ali sam, istina, pravio neke računice koje ukazuju da je određeno povećanje penzija moguće...

Uprkos nategnutoj budžetskoj situaciji? Kako?

Jedan od izvora može da bude očekivani porast zaposlenosti.

Pa to nije moguće do kraja godine.

Ne govorim do kraja godine. Taj problem treba rešavati u kontinuitetu, reč je o procesu. Ova godina je u najvećoj meri već prošla, ali u njoj je moguće početi te procese.

Po formiranju nove vlade, očekuje se rebalans budžeta. Da li bi on ostao u projektovanim okvirima ili bi se povećala zbirna cifra?

Ako želimo da održimo potrošnju na nižem nivou, onda nema smisla da se pod rebalansom podrazumeva njeno povećanje. Potrošnja može biti veća, samo ako se povećaju zahvatanja od poreskih obveznika, ako se povećaju poreske stope. Ono što je izvesno mora se smanjiti siva ekonomija, jer smo primetili da su se mnogi opustili kad je reč o izdavanju fiskalnih računa, da ima puno rada na crno...

Znači neće biti povećanja poreza?

U ovoj godini mogle bi jedino da se izmene zakonske odredbe koje bi omogućile da se od sledeće godine progresivnije oporezuju oni koji više zarađuju i relaksiraju oni sa manjim primanjima. Kod nas samo 18.000 ljudi prijavljuje godišnji porez, a u Hrvatskoj nekoliko stotina hiljada. Poreske stope se ne moraju povećavati, ali obuhvat bi trebalo da bude veći.

-----------------------------------------------------------

Ne idem na političke večere

Učestvujete li Vi u razgovorima o formiranju vlade?

Ne, ne učestvujem, to su politički razgovori. I ne idem na večere. Neko reče da sam večerao sa Krkobabićem. Pa ja sam tog čoveka dva puta u životu video.

Govori se o velikom uticaju tajkuna na formiranje nove vlade. Koliki je on zaista?

Nisam upoznat, nisam ni video ko je s kim razgovarao, niti mi je neko rekao da je razgovarao sa njima i da je njihova uloga ovakva ili onakva. Čitam u novinama, kao i ostali. Teoretski, ili bolje reći pretpostavljam da bi oni bili zainteresovani za formiranje takve vlade koja bi im omogućila da ostvaruju što bolje poslovne rezultate.

Teoretski ali i praktično, bar kako novine pišu, bilo bi moguće da Vi budete budući premijer – dragocen predsedniku Tadiću kao stručna, umerena i politički neistrošena ličnost. Pitam Vas, da ne bih pitala one koji su to pisali: šta je istina?

Ne znam. Dok zvanični pregovori o vladi za koju se ja zalažem nisu ni počeli, neozbiljno je spekulisati ko bi mogao da bude premijer. Kad ti razgovori počnu, doći će na red i pitanje mandatara.

Da li je neko već razgovarao sa Vama o tome?

Pitali su me. Ljudi čitaju novine, dolaze da mi čestitaju"

Nisam mislila na one što čestitaju. Ali, eto, šta njima kažete?

Ja pokušavam da tu posetu pretvorim u razgovor uz kafu.

Ipak, ukoliko bi sadašnji ministar finansija Mirko Cvetković postao premijer". Ili da preformulišem, ako ne možete da se uživite u ulogu mandatara: šta sadašnji ministar finansija smatra ključnim poslom budućeg premijera.

Pošto će to biti koaliciona vlada više stranaka, pred njim bi bio veliki izazov da pomiri ne toliko različite stavove i interese, koji će već biti usaglašeni kroz koalicioni sporazum, nego različite temperamente ljudi, kako bi vlada funkcionisala kao jedan dobar i složan tim. Trebalo bi svako da se drži dva ključna principa – evropskih integracija i očuvanja suvereniteta, a da na unutrašnjem planu jasnije demonstrira borbu protiv korupcije na čemu se i sada radi, ali građani imaju utisak nedovoljno.

A na ekonomskom planu?

Da radi na proširenju saradnje sa Evropom i sa susedima, na otvaranju tržišta, privlačenju novih investicija i da ide ka – suficitu budžeta. Pre svega rastom bruto domaćeg proizvoda i tako smanjenjem učešća javne potrošnje. Bez toga smanjenje javne potrošnje izazvalo bi otpore. A šta vredi i najbolji program koji nema podršku.

-----------------------------------------------------------

Ko je kriv za dugove putarima

Ministar Ilić vas je optužio i za za neplaćene dugove putarima?

Ne duguje budžet putarima, već Javno preduzeće „Putevi Srbije”, koje je izvor problema, u ogromnim deficitima i – obavijeno mrakom. Insistirao sam da se dovede nezavisni konsultant koji će napraviti analizu, utvrditi stvarno stanje, šta to preduzeće može samo da plati, a šta mora da preuzme država kako bi se ono konačno postavilo na zdrave noge. Taj predlog je čak prihvatio i skupštinski odbor za saobraćaj, ali on mesecima nije mogao da se realizuje u praksi, jer je to podrazumevalo kooperativnost svih. U međuvremenu iz budžeta su plaćani neizmireni krediti ovog preduzeća za koje je postojala državna garancija. Kako sam čuo poslednjih dana, novo rukovodstvo „Puteva” pristaje da u preduzeće uđe konsultant za čiji izbor smo pripremili tendersku dokumentaciju.

Ali ministar tvrdi da im vlada odobrava nove kredite, pominje cesije uz kamatu od 23 odsto, da bi se isplatili putari?

Oni nam tvrde da se guše na dnevnoj osnovi pa im je data saglasnost da pregovaraju sa bankama od kojih bi, eventualno, mogli da povuku kredite za refinansiranje dugova, ali na duži ili srednji rok. Šta se tamo događa, šta je ko radio, utvrdiće nezavisni konsultant. Bez toga ne mogu da pričam.

Vesna Jeličić

[objavljeno: 16/06/2008]

Nastavak na Politika...

Blic: Cvetković: Srbija nije pred bankrotom

Radio Televizija Vojvodine: Imaginarna rupa u budžetu i moguće povećanje penzija

TV Avala: Cvetković: Država nije pred bankrotom