Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Sep.2019, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dodatnih 13 milijardi dinara za Pojate-Preljina, 9 za "švajcarce"
Rebalansom ovogodišnjeg budžeta izdvojiće se dodatnih 13 milijardi dinara za izgradnju puta Pojate-Preljina, devet milijardi rashoda ide za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima, isto toliko za isplatu jednokratne pomoći penzionerima od 5.000 dinara, dok 10 milijardi dinara ide za dodatnu nabavku opreme u sektoru bezbednosti.
Zatim, sedam milijardi dinara dodatnih rashoda biće za kamate usled prevremene otplate kredita kao i dve milijarde dinara za povećanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << plata u državnom sektoru, navodi se u saopštenju Fiskalnog saveta.
Rebalansom budžeta predviđeno je da se rashodi budžeta povećaju za 50 milijardi dinara, navodi se u analizi Fiskalnog saveta, koju će predstavnici ove institucije sutra predstaviti u Narodnoj skupštini, na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Fiskalni savet (FS) je, istovremeno, pripremio i analizu "Fiskalna i ekonomska kretanja u 2019. i strateške preporuke za budžet 2020. godine", koju će predstaviti zajedno sa ocenom rebalansa na konferenciji za medije u četvrtak 3. oktobra.
Dosadašnji fiskalni trendovi pokazuju, kaže se, da bi u 2019. izvršeni nivo rashoda bio u skladu sa inicijalnim Zakonom o budžetu mada, dodaju, uz nešto izmenjenu strukturu od prvobitno planirane.
S druge strane, kažu, naplata budžetskih prihoda biće za oko 50 milijardi dinara veća od plana.
Oko 60 odsto ovog povećanja prihoda je trajne, strukturne, prirode a preostali deo povećanja došao je usled nekih jednokratnih uplata u budžet (porez od koncesione naknade za Aerodrom Nikola Tesla i drugo).
Rebalansom budžeta predlaže se da se veći budžetski prihodi u potpunosti iskoriste za rast rashoda i time se budžetski rezultat, umesto mogućeg suficita od oko 25 milijardi dinara, vraća u zonu deficita od 23 milijardi dinara, kažu u FS.
"Najznačajnije nove politike i mere koje podižu nivo rashoda, navode u FS, su 9 milijardi rashoda za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima, isto toliko za isplatu jednokratne pomoći penzionerima od 5.000 dinara dok 10 milijardi ide dinara za dodatnu nabavku opreme u sektoru bezbednosti".
Zatim, 13 milijardi dodatnih investicija za izgradnju puta Pojate-Preljina, sedam milijardi dinara dodatnih rashoda za kamate usled prevremene otplate kredita kao i dve milijarde dinara za povećanja plata u državnom sektoru.
"Rebalansom se predviđa prihvatljiv nivo budžetskog deficita od približno 0,5 odsto BDP-a, ali su mere koje uvećavaju budžetske rashode uglavnom problematične"ocena je Saveta.
Predloženi deficit od 23 milijardi dinara, dodaju, zapravo je planiran i prvobitnim Zakonom o budžetu.
"To je, kako smo i prilikom usvajanja budžeta ocenili, odgovarajući cilj za Srbiju - jer deficit od oko 0,5 odsto BDP-a obezbeđuje smanjenje javnog duga u odnosu na BDP za oko 2 procentna poena godišnje sa oko 54 odsto BDP-a na kraju 2018. na oko 52 odsto BDP-a na kraju 2019. godine", kaže se u saopštenju.
Alternativa ovom rebalansu, kažu, bila je da se 2019. završi sa suficitom od oko 0,5 odsto BDP-a i javni dug smanji za oko 3 procentan poena (p.p) BDP-a.
Fiskalni savet ocenjuje da je za Srbiju najvažnije da je javni dug na stabilnoj padajućoj putanji u odnosu na BDP od oko 2 p.p. godišnje, a dodatno ubrzanje tog pada ostvarenjem budžetskog suficita, iako nesporno pomaže, nije
više presudno kao kad je javni dug bio preko 70 procenata BDP-a.
"Zbog toga je načelno prihvatljivo da Vlada rebalansom poveća svoje rashode ukoliko je to opredeljeno za opravdane namene", ukazuju u FS.
Dodaju da Srbija ima brojne strukturne probleme u budžetu, lošu i neizgrađenu infrastrukturu, a uz sve to privredni rast u 2019. podbacuje (u prvoj polovini godine rast BDP-a bio je svega, podsećaju, 2,8 procenta).
"Zbog svega toga ocenjujemo da je ekonomski prioritet trebalo da bude usmeravanje raspoloživih sredstava ka poboljšanju strukture budžeta i u podsticaj privrednom rastu, što je, međutim, u predloženom rebalansu samo u manjoj meri bio slučaj".
Rebalansom je, kaže se, planiran porast investicija u putnu infrastrukturu za 13 milijardi dinara, ali nije izvesno, ocena je Saveta, da će se ovi rashodi ostvariti po planu ali ističu da je ekonomski najbolja strana rebalansa povećanje izdvajanja za infrastrukturu.
"U konkretnom slučaju u pitanju je izgradnja autoputa Pojate-Preljina (Moravski koridor), za oko 13 milijardi dinara, sa prvobitne dve milijarde 15 milijardi dinara.
Upitno je, međutim, kažu u Savetu, da li će radovi biti izvršeni u rebalansom predviđenoj vrednosti u ovoj godini.
"Radovi na pomenutom putnom pravcu još nisu započeti, od prvobitno budžetirane dve milijarde dinara u prvih šest meseci potrošeno je nepunih 150 miliona dinara, pa je teško očekivati da će se do kraja godine (za samo tri meseca) potrošiti sedam puta veća sredstva, tim pre što se bliži kraj građevinske sezone", ukazuju u FS.
Ukoliko se ovi radovi ne izvrše, upozoravaju, fiskalni deficit u 2019. biće manji od planiranih 0,5 odsto BDP-a i mogao bi da iznosi 0,2- 0,3 odsto BDP-a.
Povećanje zarada "fiskalno neodrživo i neodgovorno"
Fiskalni savet objavio je ocenu rebalansa državnog budžeta u kojoj se kao ekonomski najštetnija mera koju donosi rebalans izdvaja "preveliko povećanja zarada u opštoj državi u rasponu od osam do 15 odsto" i da je povećanje kakvo se planira "neutemeljeno u privrednom rastu" i time "fiskalno neodrživo i neodgovorno".
"Efekat ove mere, zapravo je minimalan u 2019. godini, jer će se uvećane zarade isplatiti samo u jednom mesecu(decembru), ali će zato u 2020. koštati državu 12 puta više i predstavljaće ograman i trajan fiskalni teret", ocenio je Fiskalni savet.
U dokumentu koji je Fiskalni savet dostavio medijima naglašava se da je povećanje plata u opštoj državi opravdano, ali u meri u kojoj raste privredna aktivnost, "čega se Vlada već drugu godinu ne pridržava", jer su budžetom za ovu godinu plate već povećane u proseku za devet odsto, iako će privredna aktivnost rasti od pet do 5,5 odsto.
Fiskalni savet je ocenio i da novčana pomoć penzionerima od 5.000 dinara nije dobra mera socijalne politike i da je problem sa tom merom to što "socijalni položaj građana nije moguće i ne sme se utvrđivati na osnovu njihovog statusa", kao i da se procenjuje da oko 100.000 starih u Srbiji nema penziju i da se neće kvalifikovati za predviđenu socijalnu pomoć, dok postoje i penzioneri kojima takva pomoć nije neophodna.
"Loša praksa populističkog vođenja socijalne politike preko isplate penzija u Srbiji traje duži niz godina i od nje bi napokon trebalo odustati", poručuje Fiskalni savet.
Ostvarena važna promena ekonomske politike države
Rebalansom budžeta predviđeno je da se do kraja godine potroši sav višak sredstava koji je tokom 2019. ostvaren u budžetu.
Prvi put još od 2014. Vlada je predložila Narodnoj skupštini za usvajanje rebalans budžeta Republike kojim se dodatno povećavaju rashodi budžetskih korisnika navodi se u analizi Fiskalnog saveta, koju će predstavnici ove institucije sutra predstaviti u Narodnoj skupštini, na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Fiskalni savet je, istovremeno, pripremio i analizu "Fiskalna i ekonomska kretanja u 2019. i strateške preporuke za budžet 2020. godine", koju će predstaviti zajedno sa ocenom rebalansa na konferenciji za medije u četvrtak 3. oktobra.
Tokom 2019. naplata javnih prihoda bila je bolja od očekivanja, pa bi to (bez rebalansa) rezultiralo blagim fiskalnim suficitom umesto planiranog deficita.
Imajući to u vidu, Vlada je predložila rebalans kojim povećava budžetske rashode toliko da se godina ipak završi onako kako je prvobitno bilo planirano - s malim deficitom od 0,5 odsto BDP-a.
"Ovo jeste važna promena ekonomske politike u odnosu na prethodne četiri godine kada su se bolji fiskalni rezultati uglavnom čuvali i koristili za otplatu i dodatno smanjivanje previsokog javnog duga, a ne za potrošnju, zbog čega su se sve godine od 2015. do 2018. završavale sa suficitom, ili s manjim deficitom od plana, i sa snažnijim smanjivanjem javnog duga od prognoza", kažu u Savetu.
Fiskalni savet u Oceni predloženog rebalansa odgovora na dva pitanja.
Prvo, da li je opravdano da se rebalansom budžeta dodatno povećaju javni rashodi i pređe iz fiskalnog suficita (koji bi se desio bez novih rashoda) u mali deficit?
Drugo, da li su nova sredstva iskorišćena za ekonomski opravdane namene?
"Naše analize pokazuju da je pod određenim uslovima prihvatljivo da se višak sredstava u budžetu ove godine potroši", navodi se u saopštenju.
Javni dug Srbije smanjen je na nešto iznad 50 odsto BDP-a i zemlji ne preti više neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga - ali zato, dodaju, privredni rast u 2019. podbacuje.
"Zbog toga bi bilo u redu da se raspoloživa budžetska sredstva potroše, pre svega, za efikasan podsticaj privrednom rastu. Glavni problem predloženog rebalansa, međutim, je to što samo četvrtina novih sredstava ide na takve mere, tj. na izgradnju infrastrukture, pitanje je da li će se i to potrošiti, a novi rashodi Republike najvećim delom odlaze na neproduktivne namene", ocenjuju u Savetu.
Od predviđenih novih mera, ekonomski i fiskalno najneodgovornije je, smatraju preterano povećanje zarada u opštoj državi koje će u proseku premašiti 9,5 procenata i biti znatno veće od ostvarenog privrednog rasta, kaže se u saopštenju FS.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
