Izvor: Politika, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Dinkićeva otpremnina" mala
Agonija kompanije Robne kuće "Beograd" primiče se kraju. Javna licitacija za prodaju imovine ovog preduzeća, koje je poodavno u stečaju, trebalo bi da bude održana 29. oktobra. Početna cena je 140 miliona evra, što je za deset miliona evra više od iznosa ukupnih obaveza. Očekuje se i veće interesovanje potencijalnih kupaca za ovaj nekadašnji trgovački gigant i shodno tome znatno uvećanje kupoprodajne cene. Vrednost imovine kompanije procenjivala se ranije na više od 200 miliona evra, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a Robne kuće još imaju 37 objekata širom Srbije.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da zaposleni, kao i bivši zaposleni, a radili su u robnim kućama od 1966. godine, mogu da očekuju da će se iz postignute cene formirati fond za neku vrstu njihovih otpremnina.
Početna suma koja bi trebalo da se nađe u tom fondu je 15 miliona evra, a ukoliko se, prema očekivanjima, postigne znatno viša cena, zaposleni mogu da očekuju i proporcionalno uvećanje fonda otpremnina. Ukoliko bi se, na primer, izlicitirala cena od 170 do 200 miliona evra, fond bi se uvećao za još 10 odsto, za cenu između 200 i 250 miliona evra dobili bi još 20 odsto. Ako bi Robne kuće bile prodate za više od 250 miliona evra, onda bi otpremnine bile veće za 25 odsto. U slučaju da cena pređe 280 miliona evra, sva razlika bi otišla u budžet.
Ovakvom "darežljivošću" ministra ekonomije, u čijem je resoru sada privatizacija, a Dinkić tvrdi da se sada prvi put u slučaju nekog preduzeća u stečaju zaposleni i bivši zaposleni obeštećuju kroz otpremnine, u Robnim kućama nisu zadovoljni.
Radoje Arsenić, predsednik Upravnog odbora udruženja akcionara i poverilaca ove kompanije, kaže da bi u slučaju da se prihvati Dinkićev predlog oko 8.500 radnika koji bi imali pravo na te otpremnine, uz prosečan radni staž od 25 godina, dobili 170 evra po godini staža. I to pod uslovom da se postigne cena od čak 280 miliona evra, jer bi tada radnici, prema njihovoj računici, delili oko 31 milion evra. Tih 170 evra po godini staža je, kaže Arsenić, malo ukoliko se porede s ostalim otpremninama u Srbiji. "Zastavini" radnici su, na primer, od države dobili 250 evra po godini staža, a u slučaju robnih kuća otpremnine bi se namirile iz kupoprodajne cene. Zbog toga je njihov zahtev da se početni fond otpremnina uveća za 20 odsto, bez obzira na to kolika se kupoprodajna cena postigne.
– Tražimo i da nam se isplate akcije koje smo kupovali 1992–1994. godine, a taj naš akcionarski kapital čini oko 2,58 odsto ukupnog kapitala. Naša evidencija pokazuje da ima 9.125 deoničara, kako se to tada zvalo – kaže Arsenić koji insistira na tome da od svojih zahteva neće odustati. On negira i tvrdnje da takvim svojim stavovima zaposleni u Robnim kućama teraju ozbiljne kupce. Inače, već su prikupili 11.000 potpisa i peticiju sa zahtevom za ostvarivanje njihovih prava poslali i predsedniku Skupštine Srbije.
U slučaju Robnih kuća zaposleni su i poverioci zbog neisplaćenih zarada, i to na 19 odsto duga, tako da i po tom osnovu mogu da računaju na novac. Polovinu svih potraživanja imaju četiri velike državne banke u stečaju preko Agencije za osiguranje depozita, a ostatak duga od oko tridesetak odsto potražuju dobavljači i javna preduzeća.
[objavljeno: ]
.jpg)
