Izvor: B92, 31.Okt.2008, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinar i dalje u (blagom) padu

Beograd -- Kurs dinara pada peti dan zaredom, a za jedan evro treba izdvojiti 84,99 dinara. Uprkos intervencijama NBS, manjak deviza i dalje obara vrednost dinara.

Goran Nikolić, iz Privredne komore Srbije, kaže da su banke oprezne jer neće da se izlažu preteranom deviznom riziku. On kaže da stabilizacija dinara najviše zavisi od dešavanja na evropskom kreditnom tržištu. Nikolić dodaje da za građane čiji su krediti vezani za evro nema brige jer su nakon pada dinara krediti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pojeftinili.

"Glavni razlog je manjak priliva kapitala iz inostranstva, praktično zamrznuto evropsko kreditno tržište, odakle su se one snabdevale kapitalom. Te su se pare, odnosno evri, pojavljivali na međubankarskom deviznom tržištu kao ponuda deviza koja je držala dinar stabilnim”, kaže Nikolić.

"Međutim, u ovom momentu, u poslednjih mesec i po dana, od početka svetske finansijske krize, snažno je redukovan priliv te vrste kapitala, i od stranih direktnih investicija, koje su takođe snažno redukovane, mi imamo danas vrlo mali priliv kapitala", kaže on.

"Srećna okolnost je da Narodna banka Srbije vodi strogu monetarnu politiku, tako da nema ni velike ponude dinara”, objašnjava Nikolić.

On kaže i da stabilizacija dinara najviše zavisi od jednog faktora. "To će pre svega zavisiti od dešavanja na evropskom kreditnom tržištu", kaže Nikolić.

Jelašić u ponedeljak u Kažiprstu

Guverner Narodne banke Srbije govoriće o aktuelnim ekonomskim problemima u Srbiji i svetu za B92. On će biti gost emisije Kažiprst na B92 u ponedeljak u 09.30.

"Dakle, ako vidimo da postoje neki ohrabrujući znaci na evropskom deviznom tržištu u vidu smirivanja indeksa akcija, njihovog blagog rasta posle smanjivanja baznih kamatnih stopa i očekivanog daljeg smanjivanja od strane Evropske centralne banke", kaže on.

"Dakle, ako živi evropsko kreditno tržište, onda možemo očekivati priliv kapitala u Srbiju putem kredita i evropskih banaka”, očekuje on.

S druge strane, u menjačnicama nema većih gužvi. Predsednik udruženja menjača Borislav Brujić očekuje da bi u narednom periodu dinar mogao ponovo da ojača.

"Na tržištu nema apsolutno mnogo dinara. Znači, nema mnogo potražnje deviza. Što se tiče samih deviza, mi ih imamo sasvim dovoljno, u neograničenim količinama. Smatramo da bi možda moglo doći do neke stabilizacije i blagog porasta dinara”, očekuje Brujić.

Karakteristično je da je juče bilo više onih koji su prodavali evre nego onih koji su ih kupovali.

Svetski dan štednje

Ove godine Svetski dan štednje, koji se obeležava danas, poslovne banke u Srbiji dočekuju ističući podatke o deviznoj štednji, ali i akcijama koje treba da utiču na građane da povećaju štedne uloge.

U ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front" rukovodstvo Komercijalne banke uručilo je donaciju od 100.000 dinara povodom Svetskog dana štednje.

Svim bebama rođenim na današnji dan Komercijalna banka će dati štednu knjižicu "Cvrčak štednje", sa depozitom u dinarskoj protivvrednosti od 50 evra.

Inače, u Srbiji štednja u evrima je preko 5,7 milijardi evra, a u dinarskim depozitima je iznad 10,6 milijardi dinara. Kada je 2001. godine počela reforma bankarskog sektora, ukupni depoziti iznosili su oko 348,3 miliona evra.

Svetski dan štednje, koji se obeležava u znak sećanja na skup bankara iz 25 zemalja sveta koje su 1924. godine u Milanu ustanovile taj dan, Srbija dočekuje sa deviznim rezervama od oko 10,3 milijarde evra, od čega su rezerve NBS krajem septembra bile oko 9,7 milijardi evra, što je za 3,5 puta više od dinarske novčane mase.

Domaći bankarski sektor obeležiće Dan štednje u senci svetske finansijske krize, koja, po ocenama domaćih i stranih eksperata, ipak neće imati značajnije posledice po domaći bankarski sektor.

Restriktivna monetarna politika NBS doprinela je da domaći bankarski sektor uspešno amortizuje negativne efekte svetske finansijske krize, a Vlada Srbije donela je niz mera za ublažavanje efekata.

Jedna od njih je povećanje nivoa osiguranih depozita sa 3.000 na 50.000 evra, koju je vlada uputila kao zakonski predlog na usvajanje Skupštini Srbije po hitnom postupku.

U proteklih osam godina, posle poljuljanog poverenja u domaći bankarski sektor i likvidacije velikih banaka, od oktobarskih promena 2000. godine finansijske institucije u Srbiji imale su najbrže i najkvalitetnije reforme od svih sektora u zemlji.

Za to je Srbija dobijala visoke ocene Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih svetskih institucija.

2001. godine na štednim računima građana bilo je oko 348,3 miliona evra, 2002. oko 758,7 miliona evra, 2003. oko milijardu evra, 2004. oko 1,4 milijarde evra, 2005. štednja je premašila dve milijarde evra, 2006. bila je više od 3,3 milijarde evra, dok je 2007. iznosila više od 5,1 milijardu evra.

U bankarskom sektoru posluje 35 banaka, od kojih je oko 70 odsto sa većinskim stranim kapitalom.

Nastavak na B92...