Izvor: TvojPortal.com, 14.Dec.2011, 10:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da nije agrara izvoz bi bio statistička greška

Dnevnik.rs Da nije poljoprivrede, srpski izvoz ne bi bio ništa drugo nego statistička greška. Mada bi i agrar mogao i morao da donese više para sa svetske pijace, i onakakv kakav je tri puta je bolji od ostatka naše gotovo devastirane industrije i ostatka privrede.



Naime, po podacima portala „Makroekonomija” Srbija je u 2010. godini imala tri puta veći udeo u svetskom izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (0,195 odsto), u odnosu na njen ukupan udeo >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << u izvozu na tržište sveta (0,068 odsto). Pomenimo, udeo Srbije u nepoljoprivrednom izvozu izneo je tek 0,057 odsto.
– Srbija ovako povoljan pokazatelj duguje prevashodno izvozu nekoliko proizvoda: žitarica, šećera, malina, sokova, piva… To znači da postoji veliki potencijal za dalji rast vrednosti: kroz prelazak u više faze prerade osnovnih proizvoda, i kroz povećanje nivoa proizvodnje mnoštva poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda – ukazuje urednik „Makroekonomije” ekonomista Miroslav Zdarvković.
Neophodno je, kaže on za „Dnevnik”, da se jasno koncipira agrarna politika, a to podrazumeva da pomoć bude usmerena ka poljoprivrednicima a ne kompanijama, da se zna raspodela subvencija, koliko ide za osnovnu proizvodnju, koliko za nadgradnju – to jest, za preradu u višu fazu.
– Ali, nažalost, to ne ide lako u našem sistemu haosa. Mi smo haotična zemlja. Na primer, Hrvatska se u pregovorima odrekla u pristupanju da će dalje tražiti povećanje subvencija na nivo proseka EU, što i nas čeka. Stoga, bolje je da se što pre poveća ararni budžet nego da se nađemo u situaciji da nam za godinu-dve, kada krenu pregovori, kažu: ovo je nivo subvencija za poljoprivredu i ne možete ga više povećati – naglašava Zdravković.
On ističe da je potrebna javna debata kada je reč o formiranju agrarnog budžeta, da se vidi na šta se troše pare iz seljačke kase i da li se mogu utrošiti efikasnije i bolje.
– Najveća dodatna vrednost koja se stvara u Srbiji je upravo iz poljoprivrednog izvoza. Neka je on i četiri puta manji od industrijskog, to je gotovo sto odsto domaća, lokalna vrednost, dok je kod industrije to udeo od 20 do 25 odsto. Zapravo, kada se pogleda šta je u izvozu od deset milijardi novostvoreno u Srbiji, dođe se do toga da poljoprivreda stvara isto, ako ne i više, novostvorene vrednosti direktno u zemlji jer, kada je reč o industriji, treba odbiti uvoznu komponentu – objašnjava Zdravković.
Pomenimo, ukupan izvoz srpske poljoprivrede iznosi oko 2,2 milijarde dolara.
Po rečima savetnika predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Vojislava Stankovića, vrednost izvoza voća i povrća iz Srbije mogla bi do 2020. biti veća od milijardu dolara, a trenutno na godišnjem nivou iznosi 600 miliona dolara.
– U Srbiji godišnje rodi oko 1,2 milion tona raznih vrsta i sorti kontinentalnog voća, vrednog oko 500 miliona dolara, s učešćem u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje od oko deset odsto – kazao je Stanković.
On je naveo da se na godišnjem nivou dobije oko 2,2 miliona tona raznovrsnih povrtarskih proizvoda, vrednih oko 620 miliona dolara i s učešćem od oko 12 odsto u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje.
– Godišnja vrednost izvoza voća i povrća je oko 600 miliona dolara, a uvoza oko 250 miliona dolara, što svrstava ove dve pomenute grupe proizvoda među neto izvoznike – ukazao je stručnjak PKS-a, dodajući da su glavna tržišta u spoljnotrgovinskoj razmeni voća i povrća zemlje Evropske unije i Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA).
Stanković je zaključio da je moguće da Srbija do 2020. ostvari vrednost izvoza voća i povrća od 1,2 milijarde dolara. Za to je potrebno povećati obim i izmeniti strukture proizvodnje, uz donošenje i primenu odgovarajućih mera poljoprivredne politike, posebno u domenu finansiranja proizvodnje namenjene izvozu.
S. Gluščević
Pare u začinima, lekovitom bilju...
Proizvodnja lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja na godišnjem nivou iznosi oko 7.000 tona, a vrednost oko 150 miliona dolara, s realizacijom izvoza od oko 23 miliona dolara.
– Ova grupa proizvoda je neto izvoznik i procenjuje se da se do 2015, zajedno sa šumskim plodovima, može realizovati izvoz od oko 80 miliona dolara – naglasio je Vojislav Stanković.

izvozprivredaagrar

Nastavak na TvojPortal.com...